Иако су пестициди супстанце које спречавају, сузбијају и уништавају организме који негативно утичу на гајене биљке, они су веома штетни за људски организам, тако да чак и мале количине ових супстанци могу да изазову тешке последице по здравље.
Главни узроци тровања пестицидима у пољопривреди су неквалитетна заштитна одећа, неадекватни радни услови, као и непажња. Пестициди доспели у животну средину угрожавају људе и жива бића у непосредном контакту, као и уношењем у организам путем плодова који су третирани одређеним препаратима.
Утицај пестицида на биљке почиње од момента контакта и продора кроз лишће, стабло и корење. Већина хербицида и инсектицида систематског деловања, акарициди и неки фунгициди доста брзо продиру и крећу се по биљци, испољавајући општи утицај на целу биљку. Неки препарати који су локалног типа, локализују се на местима првобитног продора испољавајући локално дејство.
Пестициди унети у земљиште могу чак у зависности од примењене дозе и врсте препарата променити састав земљишне микрофлоре.
Како истичу стручњаци, масовна употреба пестицида има своје негативне последице и дугорочна штетна дејства на екосистем, па самим тим и на човека и његово здравље.
Светска здравствена организација наводи да се широм планете користи више од 1.000 врста пестицида, међу којима су најчешћи хербициди (49 одсто), фунгициди и бактерициди (27 одсто) и инсектициди (19 одсто).
Према подацима које је објавио Би-Би-Си, глобална потрошња пестицида почетком деведесетих била је на нивоу од 1,69 милијарди килограма. Та бројка се увећала за више од 57 одсто у наредне две деценије. Према подацима из 2020, свет је трошио 2,66 милијарди килограма пестицида.
Забрањена употреба 113 пестицида у Србији
Почетком новембра ове године у Србији је забрањена употреба 113 препарата за заштиту биља. У питању је део усклађивања са прописима унутар Европске уније. Препарати су повучени зато што садрже 17 активних супстанци које су недавно забрањене у Европској унији, а које не могу више ни у Србији да се користе јер је домаћа регулатива скоро потпуно усаглашена са европском.
На сајту Министартва пољопривреде налази се листа забрањених препарата, а директор Управе за заштиту биља Небојша Милосављевић рекао је за РТС да су они забрањени пре 18 месеци, те да је сада истекао рок у којем су могли да се користе, односно да се потроше залихе.
Милосављевић је истакао да преостала количина залиха треба да се одложи у складу са законом, односно да се преда ономе ко је задужен за скупљање тог отпада, а који затим иде на безбедно уништавање.
Произвођачи су на време обавештени и имали су времена да нађу алтернативе, а да ли су оне увек одговарајуће, то је посебно питање.
-У земљама ЕУ постоји такозвани "emergency approval" када се одобрава стављање у промет препарата на бази забрањених активних супстанци, ако у том моменту не постоји одговарајућа алтернатива. То се дешавало, на пример, после повлачења неоникотиноида, када су одобраване одређене количине средстава за заштиту биља на бази ових активних супстанци, да би се омогућило произвођачима да заштите усеве- истакла је за медије Драгица Бркић, професорка Пољопривредног факултета.
Европска комисија је прошле године усвојила предлог, као део Green Deal-а, у коме се планира смањење употребе пестицида за 50 одсто до 2030. године.
Биће забрањена употреба пестицида у парковима и игралиштима за децу, да би се смањила изложеност људи, а планира се и смањење њихове примене у заштити биља. Упоредо са овим, разрађује се и план подршке пољопривредницима у покривању штете која ће настати у периоду од пет година.
-Идеја је да се заштите земљиште, ваздух, воде, храна, здравље људи, да се заустави пад популације опрашивача и повећа биодиверзитет у пољопривредним и шумским екосистемима- додала је Бркић.
Иначе, за четири године забрањено је 50 активних супстанци, а за њихово коришћење предвиђене су казне.
Мина Ђурић
</p class="western">
Serbian