Као једна од агротехничких мера које се највише препоручују након жетве је љуштење стрништа. Стручњаци истичу да је најбољи период за примену ове агротехничке мере непосредно после жетве.
Љуштење стрништа или угарење како се другачије каже, преставља плићу обраду непосредно после жетве стрних жита у сврху стварања плитког растреситог слоја на површини оранице. У биљној производњи постоји једно основно правило: земљиште после жетве треба одмах обрадити или другим речима земљиште треба да буде под усевом или обрађено.
Основни циљеви заоравања стрништа су:
-Заоравање жетвених остатака и корова њихово мешање са земљиштем и стварање повољних услова за њихово разлагање;
-Побољшање водног режима земљишта смањењем губљења воде испаравањем и боље упијање атмосферских вода;
-Побољшање топлотниг режима земљишта;
-Уништавање корова и штеточина љуштењем,омета пораст вишегодишњих корова, провоцира ницање семена коровских и културних биљака које се касније уништавају основном обрадом,
-Поспешавање микробиолошке активности,довођење земљишта у стање биолошке зрелости;
-Лакше и квалитетније извођење основне обраде и смањење потрошње енергије. Да би се љуштењем оранице постигли жељени циљеви мора се обратити пажња на време и дубину љуштења као и на избор оруђа којим се ова агротехничка операција обавља.
Ђорђе Милић, инжењер агрономије објашњава како се изводи поменута агротехничка мера, те истиче да се након скидања усева изврши прекид капиларитета у површинском слоју након скидање летине.
-Љуштење стрништа може да се обави и тањирачом или неки мултитилером са радним органима које слама неће запушити. Дубина не мора да буде велика, тако да је и пет центиметара довољно да пукне капиларитет па вода даље не одлази у атмосферу, већ остаје у земљи. Такође, помаже и остављање жетвених остатака- каже Милић и додаје да је препорука ЕУ да се једна трећина сламе остави на тлу, друга да се преусмери у сточарство, а трећа у био-гасне реакторе.
Како на крају истиче, огледи показују да се за десет дана закашњења у обради стрништа испаравањем изгуби количина воде која се добија из 20мм падавина. Бржи губитак влаге на необрађеном земљишту доводи до смањења квалитета рада оруђа које се користи у заоравању стрништа.
Подсећа да један одређен број пољопривредника и даље прибегава штетној , опасној и законом забрањеној мери а то је спаљивање жетвених остатака.
-Спаљивање сламе и других биљних остатака неоправдано је с агрономског гледишта и наноси велике штете с дуготрајним последицама.Тиме се губе значајне количине органске материје и сав азот убрзава опадање хумуса у земљиште. Осим тога спаљивањем сламе загађује се атмосфера и уништавају неки корисни чланови земљишног живог света,ремети биолошка равнотежа и тиме дестабилизује агроекосистем. Примена овог неоправданог поступка може да изазове пожар са несагледивим последицама, као што је то неретко случај- закључује Милић.
Мина Ђурић
Serbian