Окружена је планинама, богата рекама и има невероватну природу у којој живе људи познати по свом гостопримству. Оно што нас је посебно заинтригирало током наше посете Крупњу јесте легенда о Витезу Рађу. Рађ је био једао од седам витезова кнеза Лазара, због чијег херојства је цела ова област и добила име Рађевина.
Како би отркирили више детаља посетили смо домаћинство „Конак Витеза Рађа“ у селу Доње Брезовице чији власник Милан Пантелић зна ову древну легенду. Милан је екипу одвео до кључног места Рађевине, камена Витеза Рађа где им је испричао праву бајку о овом неустрашивом витезу.
Ко је био витез Рађ?
Био је властелин коме је припадала Мачванска бановина – Поцерина, Мачва, Јадар и област од Повлена до Кошуће стопе и реке Дрине. Столовао је у селу Толисавцу и био је син јединац мајке Јелене и оца Стефана. У Толисавцу остале су зидине Рађевог двора под којим је, према легенди, остао златан разбој властелинова мајке. И сада се, веле, у Рађевини, ноћу о празницима чује како златни разбој тка платно.
– Налазимо се у срцу Рађевине, у Рађевом пољу где је сахрањен чувени Рађ. Витез, заједно са својим Рађевцима, кренуо је пут Косова 1389. године. На том путу указала му се силуета једног монаха који је скинуо златан ланац са медаљоном са себе и рекао да ће га медаљон сачувати. Витез Рађ је отишао и неким чудом преживео Косовски бој, вративши се са неколицином јунака у Рађевину – испричао је Милан Пантелић.
Након тога, према речима нашег саговорника, у Србији је кренуло велико пљачкање од стране Мађара. Како би то спречио, храбри витез Рађ се са својим саборцима сукобио са мађарским војсковођом Иштваном. У сукобу обојица су изгубили животе.
– На месту где се сада налазимо, односно месту погибије, Рађева жена Анђелија га је и сахранила. Да би му подигла споменик, из другог села Радаљ са 32 пара вола довукла је камен који и дан данас стоји овде и сведочи о славном јунаку нашег краја – говори Пантелић.
Легенда каже да је недуго након његове смрти умрла и Анђелија и да сада заједно почивају на Рађевом пољу.
Рађевина чува сећање на Рађа
Мештани овога краја сваког пролећа крече камен у бијело.
– Обичај је да тај камен сваке године кречи син јединац, јер је и Рађ био јединац како би сачувао Рађевину од временских непогода, а жене које не могу да имају децу одламају делиће камена како би успеле да затрудне и приче говоре да је та традиција делотворна – објашњава наш саговорник.
Током Првог светског рата Аустроугари су са Гучева и Мачковог камена гранатирали Рађеву долину, па је и заветни камен оборен на земљу и оштећен. Наредних година олује и град редовно су пустошили овим крајем. Тада су сељаци, по савету неког мудрог старца, исправили Рађев камен и окречили га. Од тада на ова поља само пада благородна киша.
Легенда Рађевог медаљона
На белом надгробном споменику налазе се три уклесана крста што је јасан знак да је управо овде сахрањен чувени витез Рађ. Верује се да је са њим покопан и његов медаљон који је добио на путу за Косово.
– Немци су, током Другог светског рата, откопали гроб витеза Рађа и узели његов медаљон. Предања кажу да се ту целу немачку јединицу задесила стравичне трагедије, или су гинули или нестајали у Србији. Једини преживели био је официр који је носио медаљон, али који га је због несреће која га је пратила и вратио власнику – приповеда Пантелић додајући да морамо памтити ко смо и шта смо јер без прошлости немамо ни будућност.
Конак витеза Рађа чува успомену на славног јунака
Као што смо на почетку текста рекли, посетили смо домаћинство породице Пантелић – Конак витеза Рађа. Улазећи у двориште нисмо могли а да не приметимо да је сваки кутак овог домаћинства уређен у етно стилу, са акцентом на легенду о славном витезу Рађу.
Домаћини фини и љубазни, једном речју све одише гостопримством. Иако се налази на само два километра од магистралног пута Лозница – Ваљево, овај конак посетиоцима пружа осећај потпуног мира и тишине. Долазећи овде стиче се утисак да се налазимо на некој планини, километрима далеко од саобраћајних гужви и буке.
Власник, Милан Пантелић, каже да за рекламом нису имали потребе, јер једном ко дође тај се увек радо враћа. У оквиру конака налазе се аутентични велики и мали вајат, а у плану је и преношење куће са огњиштем из Кржаве. Комплекс поседује и сопствену дестилерију и отворени базен, који је ће гостима бити на располагању наредне сезоне.
– За сада наш смештајни капацитет је шест особа, али ако Бог да, ускоро се можемо похвалити са чак 30 лежајева. Наши гости могу бирати да ли желе сами да спремају храну или ћемо ми за њих то радити. Специјалитет наше куће је говеђи и свињски сач који се спрема од 3 до 5 сати – казе Милан. Ракија се не прави, она се пече Како додаје, гости га најчешће питају како је настао конак, а то је увек добра прилика да их уз часицу домаће ракије упозна са историјом Рађевине.
– Идеја се родила код мене и мог покојног оца 2018. године. Хтели смо на дедином имању да направимо нешто што је другачије од других а уједно и да сачувамо успомену на славног јунака, витеза Рађа. Наше домаћинство поседује и свој подрум са ракијом коју печемо на традиционалан начин. То подразумева да се воће пече у старим казанима превртачима. Наша ракија је 22 града, што би ми мушкарци рекли, права мушка. Основни циљ је да сачувамо стару вредност и да гостима приуштимо један диван и миран одмор обогаћен новим знањима и укусима – закључује Пантелић.
Љ.Марковић
Serbian