Такви усеви се примењују као биоагротехничка мера у системима еколошке пољопривреде. Покровни усеви се обично не гаје у комерцијалне сврхе, а имају вишеструку улогу у плодоредима.
-У наредним годинама све већи утицај на пољопривредну производњу имаће климатске промене, трошкови енергије и располагање азотом . Увођењем покровних усева у праксу могу се у одређеној мери решити нека од ових питања. Климатским променама треба прилагођавати технологију биљне производње и избор биљака које ће бити сејане- истиче Бранко Ђурић, инжењер агрономије.
Како би се очувала плодност земљишта и његово одрживо коришћење у условима ваздушне и земљишне суше треба водити рачуна да земљиште што је могуће дуже буде покривено усевима. Зато се ван главне сезоне, земљиште увек засејава покровним усевима или усевима за зеленишно ђубрење.
-Покровни усеви смањују трошкове код употребе азота и пестицида, могу повољно да утичу на повећање приноса, утичу и на редукцију употребе механизације, а све то заједно и на повећање профита. Покровни усеви могу донети и низ других агрономских погодности као што су, побољшање здравља земљишта, спречавање ерозије, заштитита квалитета воде, заштита биолошке разноликости, а које се тешко могу финансијски измерити. Увођење покровних усева у ширу производну праксу, могло би значајно да утиче на повећање одрживости пољопривредних производних система- објашањава Ђурић.
Покровни усеви обезбеђују неопходан азот, побољшавају структуру земљишта, чувају земљишну влагу, обезбеђују сузбијање корова, успостављају биоконтролу штетних организам и друго.
Потенцијални недостаци су, кажу стручњаци, повећање трошкова за семе или повећање обима рада, али су они наспрам предности занемарљиви. Сетва покровних усева обавља се након скидања пшенице (стрнина) и за то је потребно Дајкон ротква (Јапанска ротква ) 7 одсто , Уљана ротква 3 одсто, Слачица 3 одсто, Фацелија 7 одсто, Сточни грашак 47 одсто, Персијска детелина 7 одсто и Пролећни овас 28 одсто. Стручњаци додају да је покровни усев, усев специфичне биљке која се узгаја првенствено у корист здравља земљишта, а не приноса. Нема механичке обраде земљишта сваке године, нема ђубрења минералним ђубривима.
-Када ови усеви никну обогаћују земљиште хранљивим елементима, остављају се да премрзну преко зиме и труле (самоизмрзавајуће). И онда у пролеће иде директна сетва. Свака од ових биљака ради свој посао. Тако се акумулирају вода, азот, фосфор, калијум, повлачи се калцијум из дубљих слојева земље- објашњава инжењер.
Иначе, покровни усеви се све више користе за припремање земљишта, како у органској биљној производњи, тако и у конвенционалној. У свету је веома распрострањена, а од недавно се користи и код нас.
Мина Ђурић
Serbian