Осим што има велику вредност за пољопривредно земљиште, употребом стајњака добија "живу" материју и он омогућава да њива биљкама пружи највише што може. Међутим, стручњаци наводе да је ситуација сада далеко другачија, стајњака је све мање, а анализе земљишта показују и мањак хумуса.
Некада се пољопривредна производња није могла замислити без стајњака који се најчешће заоравао у јесен јер се тада добро меша са земљом и поправља њену структуру. Данас, у плодне оранице све мање се уноси стајско ђубриво.
Како је истакла Снежана Мушицки из акредитоване лабораторије Пољопривредне стручне службе, разлог за све мање коришћења стајњака је ситуација у сточарству.
-Све мање пољопривредника се бави овом граном аграра, а они који и данас гаје стоку знају које су предности уношења овог ђубрива- истакла је Мушицки и додала да је садржај хумуса који је најважнији за плодност земљишта изузетно низак, што је и последица смањеног уноса стајског ђубрива.
-Иако се стајњак у снабдевању земљишта потребним састојцима може заменити погодним минералним – вештачким ђубривом, ипак улога коју стајњак има у поправљању особина земљишта, не може заменити употребом вештачких ђубрива- истиче Бранко Ђурић, инжењер агрономије.
– Нађубравање стајњаком је најбољи начин да се поправи састав земљишта, ја га редовно користим за своје оранице. Стајњак сточарима може донети и зараду ако се правилно одлаже и чува – кажу сточари.
Стручњаци још додају да стајњак садржи у себи жива бића (микроорганизме), који разлажу састојке земљишта и чине их приступачним биљци, а утиче и на одржавање топлоте у земљишту упијањем и задржавањем сунчаних зрака. На тај начин земљиште се боље и раније загрева, те и сетва може раније да се обави. То је посебно од значаја за тешка земљишта, која се у пролеће спорије загревају.
Мина Ђурић
Serbian