Кисељење купуса као породична традиција

Хладније време и долазак јесени са собом доносе и припрему зимнице у зрењанинским домаћинствима. Једна од традиција коју негују многе домаћице, поготово оне старије је и кисељење купуса.

Док је тржиште пуно већ спремних паковања, у Зрењанину и околини и даље се негује навика да се купус кисели код куће, по породичним рецептима старим деценијама.

Домаћица Марица већ годинама кисели купус у дворишту своје породичне куће. Како каже, то није само ствар укуса, већ и начин да се одржи веза са обичајима и породичном историјом.

– Не могу да замислим зиму без домаћег купуса. Купим га на пијаци, обично код истих продаваца, јер знам да је добар и чврст. Буре имам од свекрве, старо преко 30 година, и у њему се најбоље кисели – каже Марица.

Процес почиње крајем октобра, а први листови спремни су већ за Светог Николу. Она не мери састојке прецизно – со се сипа „по осећају“, али, како каже, битно је да вода прекрије све главице и да се све добро притисне.

– Није то нека велика наука, али тражи време и пажњу. Купус мора да се проветрава, да се „проврти“, како не би ухватио неку непријатну арому. А кад све буде како треба, добијеш листове као свила – прича домаћица из Зрењанина.

Њена ћерка сада такође почиње да кисели купус у свом стану, у мањем пластичном бурету, јер, како каже, нема зиме без сарме.

– Сарма је код нас на столу за све славе и празнике. Ту је незаобилазан и свадбарски купус чији нас мирис подсети на бакину кухињу – објашњава наша саговорница.