Неретко се деца и млади који су жртве насиља премештају у другу школу због безбедности. Стручна лица из области психологије тврде да је вршњачко насиље веома опасно и може да остави дуготрајне последице по особу која га трпи.
-Чак и када се особа измести из ситуације насиља, она може да има утисак да је мање вредна, да се осећа одбачено и да тешко успоставља поверење. Касније може развити и неке проблеме у вези са менталним здрављем. Важно је радити што квалитетније и дуже са младима који трпе насиље, да би се они интегрисали и мотивисали да буду што бољи према себи- истиче Гроздана Раденковић, дефектолог и додаје да се премештањем у другу школи не решава проблем у потпуности.
-Социјално одбацивање, у тим годинама, шаље поруку да нисмо вредни, прихваћени и пожељни, а нама је тада основни циљ да будемо прихваћени и да будемо део друштвене групе у којој се крећемо. Такође, постоји и друга страна. Млади и деца који показују насилничко понашање или се тако понашају, они су са којима такође треба радити, разговарати и помоћи им да подстакну позитивни развој и суоче се са негативним емоцијама- каже Раденковић додајући да постоји значајна разлика између тога када за неко дете или тинејџера кажемо насилник или кажемо да има насилно понашање.
-Требало би схватити да дете није само неко ко се насилно понашао или претрпео насиље. Оно је још много ствари поред тога, то није једино што га обликује. То је важно да би оно схватило да је то део понашања које може мењати. Када кажете да се неко понаша насилно ви говорите да то понашање може да буде другачије, када кажете да је неко насилник, означавате да ће неко увек бити насилник и да је то нешто што не може да се промени. То је лоше и за дете и за околину.
Гроздана Раденковић, дефектолог
Сваке године спроводе се различита истраживања у вези вршњачког насиља и једно од њих, показало је да психичко насиље боли много више него физичко. Тако је одговорило преко 80 одсто испитаника. Такође, већина сматра да неко доживаљава насиље јер је различит од вршњака или зато што се плаши насиља. Решење се, по њиховом мишљењу, налази у стварању атмосфере заједништва и пријатељства у школи.
-Када се деси конфликтна ситуација онда треба да се реши на један, конструктиван начин. Деца међусобно треба да поделе осећања. Ако су један другом изговорили ружне речи, дете које их је изговорило треба ставити у позицију детета које је претрпело вербално насиље. Такорећи, заменити улоге како би дете које је покретач конфликта схватило само шта је урадило, и колико је то лоше. Веома је битно да деца сама између себе реше проблем, да остану другари, и на томе треба бити истрајан. Да се конфликт превазиђе и реши, те да се до краја негује та позитивна комуникација. Треба да их усмеримо и на крају дођемо до тога да се извине један другом и наставе да се друже. Како би се ефикасно решавале конфликте ситуације треба доста искуства и едукације- закључује дефектолог.
Стручњаци додају и да се насиље не дешава одједном , те да је у питању постепен процес и да постоје кораци, као и да је праворемена реалција од суштинског значаја.
-Наративи да су некада генерације биле боље не помажу у решавању проблема. Тако шаљемо поруку младим људима да нису довољно добри или да нису добри као што су то некада неке раније генерације биле. Треба живети у садашњости и усмерити све снаге на превенцију и решавање проблема - истиче Раденковић.
На нивоу Србије постоје организације и удружења које пружају подршку младима у виду бесплатних психотерапија, психолошког саветовалишта, СОС телефони, четови и мејлови. Млади могу и да остану анонимни, уколико то желе.
-Уколико се млада особа нађе у ситуацију да не може да се избори са одређеним осећањима, веома је битно да се обрате стручном лицу или таквим организацијама које пружају стручну подршку и помоћ, па макар и анонимно, да им помогну и да их охрабре- поручује на крају наша саговорница уз поруку да о насиљу не треба ћутати!
Пројекат „ Помози ми да заједно будемо јачи“суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Serbian