Тивадар Вањек, један од најистакнутијих југословенских сликара, рођен је 20. септембра 1910. године у Великој Кикинди. Његова уметничка каријера обухвата више од шест деценија, а његова дела сведоче о дубоком разумевању природе и људске душе.
Студирао је сликарство у Будимпешти, али је значајну креативну снагу нашао у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину), где је, поред сликања, активно учествовао у оснивању уметничке колоније у Ечки и први пут се потврдио као организатор и управник Савремене галерије у Зрењанину.
Вањекова уметност се развијала кроз неколико фаза: од раног реализма, преко импресионизма и експресионизма, до његовог зрелијег, апстрактног стила. Кључни моменат његовог стваралаштва била је 1957. година, када је развио јединствени геометријски израз, који је обележио његову каснију уметност. Ове промене у стилу биле су под јаким утицајем његовог окружења и уметничких пријатељствава у Ечкој, али и његових личних стремљења ка свести о савременим ликовним правцима.
Током своје каријере, Вањек је излагао на више од 200 колективних изложби у земљи и иностранству, али је исто тако оставио дубок траг у Зрењанину, где је са својим радовима формирао значајне збирке и поклонио преко 250 дела граду. Његова биста у Алеји великана сведочи о његовој трајној вези са овим градом.
Поред уметности, Вањек је био и истакнути организатор. Његов рад у Уметничкој колонији у Ечки и Савременој галерији оставио је дубок утисак на развој ликовне сцене у Банату и шире. Кроз своје разноврсне радове, од пејзажа и портрета до апстрактних композиција, Вањек је стварао дела која и данас носе снажан уметнички и историјски печат.