Константин Данил, познат и као Данило Петровић, био је истакнути српски сликар и иконограф из Баната, чији рад остаје веома важан за српско сликарство 19. века. Рођен у Лугошу око 1798. или 1802. године, Данил је био самоуки уметник, што га је учинило још мистериознијим, јер су његови биографски подаци већ довољно непотпуни. Према неким изворима, као што је истраживање немачког археолога Феликса Каница, његово име је германизовано у Константин Данил, док други извор показују да је заправо носио име Данило Петровић.
Данил је започео своју уметничку каријеру у Темишвару где је радио као ученик сликара Арсе Теодоровића, али је брзо напредовао, те га је мајстор избацио из љубоморе. Након тога, Данил је наставио да ради као „путујући сликар“, сликајући портрете икона, углавном у Банату и Ердељу. Његови портрети били су изузетно цењени, а за један портрет плаћено му је чак 5 форинти, што је било значајно у то време и сведочи о квалитету његових портрета.
Касније је изводио значајне иконографске радове, укључујући рад на иконостасима за православне цркве, као што су иконостаси у Панчеву, Уздину и Јарковцу. Данилова икона Светог Саве, која се налази у Јарковцу, сматра се једним од најоригиналнијих и најуспешнијих његових дела. Такође, био је познат по томе што је често користио своје познанике и пријатеље као моделе за радове, што је видљиво у његовим портретима супруге, Софије Дели, која је била инспирација за лик Богородице на једном од иконостаса.
Упркос томе што није имао формално академско образовање, Данил је успео да постигне велики углед у уметничким круговима. Живео је скромно, али је био духовит и гостопримљив, док је са својим окружењем био пријатан и образован. За време свог живота, Данил је остао поштован као важан део српске уметничке традиције, али остаје и веома мистериозан због недовољно истражених аспеката његовог живота. Фото: Аутор: Nova iskra - R. J. Odavić, editor (1899) Nova Iskra, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=47225826