Иван Бекјарев – актер за сите времиња

Југословенски и српски актер од македонско потекло, Иван Бекјарев е роден на 6 април 1946 година во Белград. Почина на 16 ноември 2020 година, оставајќи зад себе богата актерска кариера и многубројни запаметени улоги на кои и ден-денес со радост се сеќаваме.

Родителите на Бекјарев потекнуваат од Македонија. Неговиот татко Ѓорѓи дошол во Белград пред Втората светска војна, а мајка му Радмила, по потекло од Ѓевгелија, се преселила во главниот град на Србија во 1945 година.

Како што своевремено изјавил во едно интервју, неговиот татко првично се презивал Бечарев, но подоцна му било додадено „иќ“. Сепак, по раѓањето на Иван, презимето Бечаревиќ го смениле во Бекјарев, за да избегнат непријатности, бидејќи со истото презиме се викал и Бошко Бечаревиќ.

– Мојот татко се презиваше Бечарев, но бидејќи македонската нација не беше призната во Кралството Југославија, мораше да додаде „иќ“. По Втората светска војна, најомразената личност во Белград беше Бошко Бечаревиќ, шеф на специјалната полиција во Белград која соработувала со Германците за време на војната. Заради него, татко ми мораше да го врати старото презиме, бидејќи секој понеделник добиваше покана од полицијата за да проверат дали има врска со шефот на Гестапо. За да не личи премногу на презимето на тој озлогласен шеф, татко ми го смени во Бекјарев – раскажа Иван тогаш и додаде дека го носел презимето и Бечарев, и Бечаревиќ, и Бекјарев.

Бекјарев ја одиграл својата прва филмска улога во 1967 година. Глумеше во филмот „Боксерите одат во рај“, каде што главната улога ја толкуваше Мија Алексиќ.

Зад себе остави повеќе од 150 улоги во театарот, од кои околу 60 во Југословенското драмско позориште, каде што бил член цели 33 години и долгогодишен првак. Бекјарев, како гостин, играше главни улоги и во другите белградски театри, како и низ цела Србија.

Освен во театар, имаше и бројни запаметени улоги во најпознатите југословенски и српски филмови, но исто така глумеше и надвор од границите на нашата земја – во Данска, Италија и други. Забележани се над 50 филмски улоги и улоги во серии. Глумеше и во голем број ТВ драми и серии како „Подобар живот“, „Среќни луѓе“, каде што стекна голема популарност со комичните ликови Курчубиќ и Деспотовиќ, како и во многу гледаните серии „Отписани“, „Повеќе од игра“, „Крајот на династијата Обреновиќ“, „Горки плодови“, каде што маестрално одигра комплексни драмски улоги.

За улогата во серијата „Подобар живот“ Иван Бекјарев изјавил за медиумите:
„Не ми пречи. Имав среќа популарноста на една улога да ја надмине друга.“

За својот придонес, беше избран за член на Академијата за филмска уметност и наука (АФУН).

Се проба и како водител. Тој беше првиот што изговори „Добар ден“ на радио „Студио Б“, со што беше означен почетокот на емитување на оваа новоотворена радио станица.

Со години беше автор и водител на емисијата „Мислам на вас, мислете на мене“ на Радио Белград 202.

Иван Бекјарев ќе остане запаметен и како страстен навивач на „Црвена звезда“. Беше еден од најголемите љубители на ФК и КК Црвена звезда. Во текот на својот живот, овој познат српски актер не само што редовно присуствуваше на натпреварите, туку беше и активен член на клубот. Како член на Собранието на двата клуба повеќе од 40 години, Бекјарев активно придонесуваше за работата и развојот на Црвена звезда.

За Звезда изјави:
„Звезда е, едноставно, најпопуларниот клуб на овие простори, и не мислам само на Србија, туку на целиот Балкан.“
„Почесните членови не се должни да плаќаат членарина, но јас мислам дека е обврска на секој член да плаќа.“

Почина на 74-годишна возраст, од последици од коронавирусот.

Проектот „Познати Македонци во Србија“ го реализира порталот Цвет на Тиса. Истоимениот проект е кофинансиран од Министерството за информации и телекомуникации на Република Србија.

Иван Бекјарев, југословенски и српски глумац македонског порекла, рођен је 6. априла 1946. године у Београду. Преминуо је 16. новембра 2020. године, остављајући иза себе богату глумачку каријеру и бројне запажене улоге које и данас радо памтимо.

Његови родитељи потичу из Македоније. Отац Георги је у Београд дошао пре Другог светског рата, док је мајка Радмила, пореклом из Ђевђелије, у главни град Србије стигла 1945. године.

Како је Иван једном приликом причао у интервјуу, његов отац је првобитно имао презиме Бећарев, коме је касније додато „ић“. Међутим, након Ивановог рођења, презиме је променјено у Бекјарев како би се избегле непријатности, будући да се тако презивао Бошко Бећаревић, шеф београдске Специјалне полиције током рата.

„Мој отац се првобитно презивао Бећарев, али пошто македонска нација није била призната у Краљевини Југославији, морао је да дода ‘ић’. После Другог светског рата, најомраженија личност у Београду био је Бошко Бећаревић, због чега је мој отац морао да врати старо презиме. Сваког понедељка добијао је позив од полиције због сумњи да има везе са шефом Гестапоа. Да би се што више разликовао од њега, презиме је променио у Бекјарев“, причао је Иван, додајући да се током живота презивао и Бећарев, и Бећаревић, и Бекјарев.

Прву филмску улогу одиграо је 1967. године у филму „Боксери иду у рај“, у коме је главну улогу имао Мија Алексић. Током каријере одиграо је више од 150 позоришних улога, од чега око 60 у Југословенском драмском позоришту, чији је члан и дугогодишњи првак био 33 године. Поред тога, гостујуће је играо главне улоге и у другим београдским позориштима, као и широм Србије.

Поред позоришта, Бекјарев је забележио низ запажених улога у југословенским и српским филмовима, али је глумио и у иностранству, у земљама као што су Данска и Италија. Имао је преко 50 филмских и телевизијских улога, укључујући ТВ драме и серије као што су „Бољи живот“ и „Срећни људи“, где је постао веома популаран захваљујући комичним ликовима Курчубића и Деспотовића. Такође је имао запажене улоге у серијама „Отписани“, „Више од игре“, „Крај династије Обреновић“ и „Горки плодови“, где је блиставо приказао сложене драмске карактере.

О улози у серији „Бољи живот“ рекао је:
„Не смета ми што ме људи памте по тој улози. Имам срећу што популарност једне улоге затамни друга.“

За свој допринос уметности изабран је за члана Академије филмске уметности и науке (АФУН). Испробао се и као радио водитељ – био је први који је на Радију „Студио Б“ изговорио реч „Добар дан“ и тиме обележио почетак емитовања те станице.

Годинама је био аутор и водитељ емисије „Мислим на вас, мислите на мене“ на Радио Београду.

Иван Бекјарев остао је упамћен и као страствени навијач „Црвене звезде“. Био је један од највећих љубитеља ФК и КК Црвена звезда, редован посетиоц утакмица и активан члан оба клуба. Као члан Скупштине више од 40 година, знатно је допринео раду и развоју клуба.

О свом односу према Звезди говорио је:
„Звезда је, једноставно, најпопуларнији клуб на овим просторима, и то не само у Србији, већ и на целом Балкану.“
„Почасни чланови нису обавезни да плаћају чланарину, али ја сматрам да је дужност сваког члана да то чини.“

Иван Бекјарев преминуо је у 74. години живота услед последица коронавируса.