Ипче и Јашар Ахмедовски – пејачи на народна музика со потекло од Македонија

Нема ниту една веселба во Србија што може да помине без барем една песна на Јашар Ахмедовски или на неговиот починат брат Ипче. По потекло Македонци, споменатите двајца пејачи на народна музика оставија трага во фолклорната сцена.
Ејуп Ахмедовски, познат како Ипче, е роден на 6 јануари 1966 година во Прилеп, а неговиот постар брат Јашар на 22 декември 1964 година во местото Пласница, исто така во близина на Прилеп во Македонија, тогашна СФРЈ.
Двајцата основното образование го завршиле во родната Македонија.
„Ние бевме четворица браќа и една сестра – Ава, Руждија, Муфит, Јашар и Ипче. Моето детство беше убаво, со најубави спомени се сеќавам на него. Бев немирен, како и секое дете. Родителите ни беа посветени, не знам ни како да ти го опишам тоа. Имавме среќно детство, моите беа имотни луѓе, убаво живеевме. Не се разфрлавме, но во тие краишта мојот татко, дедо и баба беа многу имотни. Татко ми беше лекар, а мајка ми ја имаше најубавата задача – да се грижи за нас. И навистина успеа во тоа. Ни вкорени карактер, почит кон другите луѓе. Но, како што се менуваат луѓето, така се менува и човекот со времето…“ – вака зборуваше Јашар за своето детство.

По основното училиште, на наговор од својот татко-лекар, се запишал во средна медицинска школа во Сараево, каде што ја започнал својата музичка кариера. Во Сараево за првпат запеал на сцена во ресторанот „Пионирска долина“, на покана на популарниот босански пејач Халид Бешлиќ.

Средбата со Шабан Шаулиќ го менува текот на неговиот живот и кариера и тој доаѓа во Белград, каде што ја снима својата прва песна „Ружо моја, најмилији цвете“.
Првиот албум го издава во 1982 година за „Југодиск“ и станува популарен ширум поранешна Југославија. Во текот на осумдесеттите и деведесеттите години бил член на ансамблот „Јужни Ветар“. Со години редел хитови како: „Која жена прокле мене“, „Једној жени за сећање дуго“, „Ти припадаш само мени“, „Дечак заљубљени“, „Јагње моје мало“, „Кад свећа догори“, „Мој багреме бели“ и многу други.

Јашар учествувал и освојувал награди на многу музички фестивали. Компонирал песни и за колеги како: Ѓани, Снежана Ѓуришиќ, Вики Миљковиќ, Сузана Јовановиќ…
„Многумина ме викаа да им компонирам, но јас тоа не го правам. На овие им ги подарив песните. За себе имам напишано многу песни, две му ги посветив на Ипче: ‘Мајка сина, а ја брата’, ‘Небо тајну крије’, па ‘Венчајте ме са њеном лепотом’, ‘За друштво у ћошку’… Композиторите се многу тешки луѓе, па решив сам да си работам песни“ – зборуваше Јашар во медиумите за тој сегмент од својата кариера.

За жал, судбината на неговиот помлад брат беше поинаква. Иако по доаѓањето во Белград неговата пејачка кариера тргна во нагорна линија, за жал, беше прекината со прерана смрт.
Ипче загина во сообраќајна несреќа во 1994 година на Ибарската магистрала во селото Шопиќ кај Лазаревац.

Во неговата кратка пејачка кариера, сними неколку албуми, а првиот – „Била си девојчица година мојих“ – го сними со композиторот Раде Вучковиќ и оркестарот на Томица Миљиќ. Следните плочи ги сними во соработка со познатиот српски композитор Новица Урошевиќ, каде што стекна голема популарност, особено меѓу младата генерација ширум поранешна Југославија. Беше познат по прекарот Мали Рамбо.

Ќе остане запаметен по песните: „Да ти гужвам постељу“, „Очи црне, очи плаве“, „Чинио сам чуда“, „Луда девојка“…
„Горд сум што неговите песни сѐ уште се популарни, многу ми е мило. Кога некаде ќе пеам негови песни, тоа секогаш предизвикува силна реакција, и срцето ми е полно“ – зборуваше Јашар Ахмедовски во медиумите за смртта на својот брат, кој загина пред 31 година.

Проектот „Познати Македонци во Србија“ го реализира порталот Цвет на Тиса. Истоимениот проект е кофинансиран од Министерството за информации и телекомуникации на Република Србија.

Не постоји ниједно весеље у Србији које може да прође без бар једне песме Јашара Ахмедовског или његовог преминулог брата Ипчета. Пореклом Македонци, поменута два певача народне музике оставили су траг у народној музици.
Ејуп Ахмедовски, познатији као Ипче, рођен је 6. јануара 1966. године у Прилепу, а његов старији брат Јашар, 22. децембар 1964. године у месту Пласнице, такође у близини Прилепа у Македонији, тадашњој СФРЈ.
Обојица су основне школе завршили у родној Македонији.

„Нас је било четворица браће и једна сестра. Ава, Руждија, Муфит, Јашар и Ипче. Моје детињство је било лепо, са најлепшим успоменама га се сећам. Био сам немиран, као и свако дете. Родитељи су нам били привржени, не знам ни како бих ти то дочарао то. Имали смо срећно детињство, моји су били имућни људи, лепо смо живели. Нисмо се разбацивали, али на тим просторима су мој отац, деда и бака били веома имућни. Тата је био лекар, а мајка је имала најлепшу дужност, да пази на нас. Заиста је и успела у томе. Усадила је у нас карактер, поштовање према другим људима. Међутим, како се људи мењају, и човек се мења с временом…“- овако је о свом детињству говорио Јашар.
Он је након основне школе, на наговор оца лекара, уписао средњу медицинску школу у Сарајеву, где је отпочео певачку каријеру. У Сарајеву је први пут запевао на сцени ресторана Пионирска долина, на позив популарног босанског певача Халида Бешлића.

Сусрет са Шабаном Шаулићем мења ток његовог живота и каријере и долази у Београд, где је и снимио прву песму, Ружо моја, најмилији цвете.

Први албум издаје 1982. године за Југодиск и постаје популаран широм бивше Југославије. Током осамдесетих и деведесетих година био је члан ансамбла Јужни ветар. Годинама су се ређали само хитови попут: „Која жена прокле мене“, „Једној жени за сећање дуго“, „Ти припадаш само мени“, „Дечак заљубљени“, „Јагње моје мало“, „Кад свећа догори“, „Мој багреме бели“ и многе друге.

Јашар је учествовао и освајао награде на бројним музичким фестивалима. Компоновао је песме за колеге: Ђанија, Снежану Ђуришић, Вики Миљковић, Сузану Јовановић…

-Многи су ме звали да им компонујем, али ја то не радим. Овима сам песме поклонио. Себи сам написао многе песме, две сам посветио Ипчету, „Мајка сина, а ја брата“, „Небо тајну крије“, па „Венчајте ме са њеном лепотом“, „За друштво у ћошку“… Композитори су јако тешки људи, па сам одлучио да сам себи радим песме- говорио је Јашар у медијима и о том сегменту каријере.

Нажалост, судбина његовог млађег брата била је другачија. Иако је након његово доласка у Београд, певачка каријера кренула узлазном путањом, нажалост, прекинута је прераном смрћу. Ипче је настрадао у саобраћајној несрећи 1994. године на Ибарској магистрали у селу Шопић код Лазаревца.

У његовој краткој певачкој каријери, снимио је неколико албума, а први, „Била си девојчица година мојих“ снимио је са композитором Радетом Вучковићем и оркестром Томице Миљића. Следећих пар плоча је снимио у сарадњи са познатим српским композитором Новицом Урошевићем где је стекао велику популарност поготово, међу млађом генерацијом широм бивше Југославије. Био је познат по надимку Мали Рамбо.

Остаће упамћен по песмама: „Да ти гужвам постељу“, „Очи црне, очи плаве“, „Чинио сам чуда“, „Луда девојка“…
– Поносан сам што су његове песме и даље популарне, драго ми је. Кад негде певам његове песме, то увек буде јак врисак и пуно ми је срце- говорио је у медијима Јашар Ахмедовски о смрти свог брата који је погинуо пре 31 годину.

Пројекат “Познати Македонци у Србији“ реализује портал Цвет на Тиси . Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије.