- Крупањ има изузетно богату понуду верског туризма, коју чине два манастира и 13 цркава, у оквиру којег се налази и Добри поток, место које представља оазу мира, вере и лепоте - започиње путовање кроз причу директор ТСООК Младен Стефановић.
Овај јединствени духовно-културни центар подигнут је залагањем свештеника протојереја - ставрофора Александра Ђурђева. У свом саставу, црквени парк има цркву посвећену успењу пресвете Богородице, пет музеја, велику бину, капелу светог великомученика Прокопија уклесану у стену под земљом, неколико спомен плоча и обележја, али и Старо гробље са аутентичним споменицима од овдашње сиге и кречњака у облику алатки које су давни преци користили. На уласку у овај комплекс постоје две капије покривене шиндром. Поред велике и мале капије стоје по три крста и по обострана икона испод настрешнице. Испред мале, која је одмах до храма, су две плоче, једна је постављена у спомен књазу српском Милошу Обреновићу, који је присјединио Крупањ и Рађевину Кнежевини Србији 1834. године, а на другој плочи представљен је историјат цркве.
У доњем нивоу парка налази се низ малих дрвених брвнара у којима су смештени музеји и велика бина на којој се традиционално одржава Петровдански сабор и манифестација „Надметање за дукат“. Више од 100 година сваког 12. јула, на Петровдан, окупљају се Рађевци, и млади и стари, који се у коло хватају, а које неретко зна да траје и по два сата. На крају игре додељују се награде најбољима, најиздржљивијој девојци и момку. Ову манифестацију покренуо је први почасни грађанин Крупња Петар Радојловић на Капетановој води.
доњи ниво парка
Што се тиче музеја, Добри поток се може итекако похвалити богатом понудом. Ту су музеји лова у Рађевини, пчеларства, Музеј светосавске деце, старих заната и Музеј ентеријера с преласка из 19. на 20. век.
- Највећи од свих је управо Музеј ентеријера у којем се може видети како је некад живела једна рађевска грађанска и сеоска породица, али и породица из времена турске власти - објашњава Стефановић.
Рађевска трпеза почетком 20. века
Сваки кутак овог простора испуњен је аутентичним експонатима који датирају из времена с краја 19. и почетка 20. века. Само ли провирите у ове просторије испуњене старим намештајем, клавиром, намештеном трпезаријом и спаваћим собама осетићете дух старих времена, у којим су живеле наше прабаке и прадеке. Ту је и намештена соба из времена турске владавине, која на оригиналан начин приказује све оно што смо до сада имали прилике да видимо у појединим телевизијским серијама.
соба из периода владавине Турака
У самом парку налази се и чесма посвећена браћи Југовић, најмлађем и најстаријем брату, Влајку и Дамјану. - Ту су и две подземне капеле које се налазе у некадашњим рударским окнима, као и екстеријер једног сеоског домаћинства с краја 19. и почетка 20. века - додаје директор ТССОК.
унутрашњост капеле
Недалеко одавде, на самој граници са општином Љубовија налази се Соко град, утврђење које по речима нашег саговорника највероватније датира из периода римске владавине.
- Верује се да је у време средњовековне државе Соко град био утврђење деспота Стефана Лазаревића, а затим и његовог наследника деспота Ђурађа Бранковића. Доласком Турака на ове просторе ово утврђење прелази у руке Османлија. У том периоду носила је један веома интересантан надимак, „Султанова невеста“, чиме је показала колико им је она била битна и колико је била неосвојива - каже наш саговорник.
директор ТСООК Младен Стефановић
Многи покушаји аустроугарске, али и српске устаничке војске да освоје тврђаву завршили су се неуспехом. Тек по наређењу кнеза Михајла Обреновића, начелник Рађевског среза Петар Радојловић подиже тврђаву у ваздух како би спречио повратак Турака. Почетком ове године, у цркви у подножју Соко града сахрањен је блаженопочивши епископ шабачки Лаврентије. Манастир свети Николај српски задужбина је епископа Лаврентија.
Љ.Марковић
Serbian