У очувању животне средине важну улогу има и адекватно одлагање амбалажног отпада. Заједно са средствима за заштиту биља, на тржиште доспева и амбалажа која након употребе средстава за заштиту биља постаје отпад.
Амбалажа има важну улогу у безбедној испоруци и употреби средстава за заштиту биља, али након употребе треба обезбедили ефикасан систем збрињавања амбалажног отпада у свим фазама управљања, почев од адекватног сакупљања, преко транспорта, складиштења и третмана, до адекватног одлагања односно уништавања овог амбалажног отпада.
Наиме, амбалажни отпад од средстава за заштиту биља представља потенцијални ризик по здравље људи и животну средину уколико се са њиме не управља на адекватан начин.
Иначе, по неким истраживања чак 90% пољопривредника не одлаже амбалажу од искоришћених пестицида онако како је то прописано.
Како истичу стручњаци из области заштите животне средине, све док се остаци пестицида не уклоне са амбалаже до нивоа од испод 0,1% она се категорише као опасан отпад који представља потенцијални ризик по здравље људи и животну средину.
Због тога је веома важно да се остаци пестицида непосредно након употребе средства уклоне са амбалаже прописаним испирањем и да се она надаље безбедно чува и збрине на прописани начин.
Амбалажа од пестицида потенцијални ризик по здравље људи
-Неки од начина на који могу да се уклоне пестициди из амабалаже након коришћења јесте, да се одмах изврши испирање остатака производа- истиче Слободан Рашић, инжењер заштите биља и додаје да се испирање амбалаже од средстава за заштиту биља може спровести на више начина:
-Најпре, ручно, такозвано троструко испирање амбалаже. Механички - испирање под притиском/ интегрисано испирање. Нужно је, у оба случаја, да пољопривредник добро испере амбалажу одмах након пражњења и да течност од испирања сипа у резервоар прскалице.
Стручњаци истичу да је неопходно радити на едукацији пољопривредника и на развијању свести о заштити животне средине.
- У нашој земљи основано је неколико предузећа, а њихова основна намена је да се смање количине генерисаног отпада, очувају природни ресурси и успостави оптимално управљање амбалажним отпадом у складу са најбољим искуствима земаља ЕУ и света. Системски приступ се базира на поступку троструког испирања амбалаже којим се опасан амбалажни отпад преводи у неопасан и који крајњем кориснику омогућава максимално искоришћење препарата, уштеду новца, испуњење законских обавеза и здравије животно окружење- објашњава Александар Шошевић из Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала Привредне коморе Србије.
Преузимање отпада са сакупљачких места обавља се, по правилу два пута годишње, а по потреби и чешће, након чега се збрињава на адекватан начин у зависности од карактера отпада.
2021. године, према подацима овог удружења, прикуљено је око 400 тона отпада на сакупљачким местима која су била опремљена специјалним контејнерима.
-Преко 450 сакупљачких локација успостављено је крајем 2021. године, а у овом тренутку постоји више од 800 сакупљачких места која укључују већа пољопривредна газдинства, организаторе производње и пољопривредне задруге.
-Свим произвођачима, увозницима и дистрибутерима средстава за заштиту биља омогућено је да кроз изграђени систем оператера испуне законске обавезе и изађу у сусрет купцима, док крајњи корисници производа добијају конкретно решење за одлагање и збрињавање амбалажног отпада насталог након правилне употребе препарата – истиче Шошевић.
Организатор акција прикупљања амбалажног отпада је, у већини општина и градова Удружење СЕЦПА које окупља реномиране светске произвођаче средстава за заштиту биља, које у сарадњи са Пољопривредним стручним службама, локалним самоуправама и овлашћеним оператером организује акције сакупљања амбалажног отпада широм наше земље.
Стручњаци ипак, на крају додају, да само део отпада на територији наше земље успе да се сакупи због неодговорности генератора отпада који отпад закопавају, спаљују или бацају у реке и дивље депоније.
-Тренутно само око 30% укупне емисије отпада од средстава за заштиту биља заврши у легалним токовима док све остале количине заврше као опасан отпад бачен на дивље депоније, реке или се спаљује нелегално – наглашава Шошевић.
Мина Ђурић
Serbian