На квалитет земљишта у великој мери утиче примена агротехничких мера, посебно унос минералних ђубрива. Пољопривредни стручњаци, као највећи проблем, наводе недовољан унос стајњака па је, како кажу, неопходна лабораторијска анализа земљишта.
Управо из тог разлога, у разговору са пољопривредницима указују на значај анализе земљишта како би се ситуација побољшала и како би производни резултати били бољи.
Препорука, али и став струке је да се пољопривредна производња мора радити плански, како би крајњи резултат био повољан.
На квалитет свакако утиче и примена агротехничких мера, посебно унос минералних ђубрива, а као највећи проблем. Такође, пољопривредни стручњаци истичу да је квалитет различит, зависно од поднебља и региона где се налази. Из тог разлога неопходно је вршити унос стајњака и вршити лабораторијску анализу земљишта . Она се континуирано спроводи последњих година, тако да су паори веома упућени у тај сегмент пољопривредне производње.
О значају анализе земљишта за портал Цвет на Тиси говорила је Јордана Нинков из Лабораторије за земљиште и агроекономију НС института. Како је истакла, сваки пољопривредник најбоље познаје своје земљиште:
-Оно што ми можемо да помогнемо као струка је да укажемо да се на основу анализе земљишта добијају тачне препоруке за рационално коришћење минералних ђубрива, посебно у ово време када су њихове цене несигурне, високе и када је многима оно недоступно- истакла је Нинков и додаје да је стајњак веома значајно органско ђубриво и идеална храна за сиромашно земљиште.
-Стајњак поправља физичке, хемијске и биолошке особине земљишта. Требало би га одмах након растурања и заорати, јер сваким даном он губи сва својства која су хранљива за земљиште и због којих се и уносе- истичу струђњаци из Новосадског института.
Истраживања су показала да растурен стањак на њиви после 24 сата изгуби 20 одсто хранљивих својстава, после 70 сати - 30 одсто, а након четири дана, чак пола своје вредности.
Анализа за квалитетније пољопривредно земљиште (фото-НС семе)
-Земљишта на којима се планирају вишегодишњи засади, захтевају веће количине стајњака, до 50 тона по хектару и веће дубине заоравања - до 60 цм. Ми препоручујемо унос од 10 до 20 тона стајњака сваке треће или четврте године- истиче Нинков.
Производња мора бити планска с обзиром на цену инпута која је све скупља, кажу струшњаци. То се посебно односи на пример код подизања вишегодишњих засада где и најмања грешка у почетку може да буде катастрофална.
-Најважније је да пренесемо пољопривредницима тај плански приступ заснивању производње, поготово код заснивања вишегодишњих засада. Ту се мора приступити уређењу земљишта по плану, на основу лабораторијске анализе земљишта и препорука за ђубрење, углавном све мора, што би се рекло унапред смишљено, а не да буде нешто хаотично и без плана- додаје Нинков.
У многим акредитованим лабораторијама Пољопривредних стручних служби ради се основна анализа плодности земљишта након које паори добијају тачне препоруке за унос минералних ђубрива. Препоруке се морају поштовати, јер је добро познато да вишак, али и мањак азотних негативно утиче на гајени усев.
Из зрењанинске Пољопривредне стручне службе подсећају пољопривреднике да је анализа важна, али и обавезна јер на основу Закона о пољопривредном земљишту, пољопривредници морају сваких пет година да раде анализу како њихово газдинство не би отишло у пасиван статус.
Испитивање Пољопривредне стручне службе показало неопходност обуке произвођача
Из Пољопривредне стручне службе Зрењанин истичу да се унапређење квалитета земљишта постиже искључиво праћењем његовог састава и обогаћивањем потребним количинама одговарајућег минералног ђубрива.
Произвођачима је неопходна обука како би ђубрили земљу искључиво према показатељима њене анализе, закључују стручњаци Пољопривредне стручне службе (ПСС) на основу резултата испитавања које су недавно спровели.
Реч је о подухвату који је подржало ресорно министарство путем конкурса за развој техничко-технолошких, развојних и иновативних пројеката у аграру и руралном развоју.
Зрењанинска ПСС је пројекат спровела заједно са кикиндском службом.
Циљ стручњака је био да утврде и контролишу плодност земљишта. Најпре је обављено нулто узорковање и одређивање агрохемијских параметара на парцелама, пре употребе минералних ђубрива.
У питању је било 50 узорака земљорадника из Средњег и Северног Баната. Након тога су рађене анализе и израђена је мапа по параметрима за оба округа. Упоредо са тиме, за произвођаче су обезбеђена предавања, радионице и брошуре.
Стручњаци ПСС-а поручују да је анализама потребно обухватити што већи број парцела и да се плодност земљишта мора пратити ради одржавања овог природног добра.
Мина Ђурић
Serbian