Стефановић: Туризам је за Крупањце начин живљења

Туризам у општини Крупањ, поред пољопривреде, представља основну грану привреде задужену за развој ове прелепе и нетакнутом природом богате локалне самоуправе. Градска власт и у наредном периоду ће улагати у туризам али и ослањати се на њега како би миграторни процеси постали реверзибилни, односно како би подстакли што већи број људи да се врати у своје родно место, али и да привуку већ број туриста. На који начин Општина Крупањ помаже развој туризма, а какво је тренутно стање и који су то планови за будућност откриће нам помоћник председника општине Младен Стефановић.

Колико полажемо рачуна о развоју туризма сведочи и чињеница да је он за нас средство, а богами и начин живљења протекле две године, од када смо 2020. године и званично добили статус туристичког места. Тај статус смо ове године поново потврдили када нам је била комисија из Министарства туризма и омладине, а у наредном периоду даћемо све од себе да тако и остане. Таквим статусом могу се похвалити још само 17 локалних самоуправа у Србији – започиње разговор са нама помоћник председника општине Крупањ Младен Стефановић.

Због географског положаја, оивичена Јагодњом, Борањом и Соколским планинама, и великог природног богатства коју поседује општина Крупањ, спортско – рекреативни туризам заузео је водеће место међу гранама туризма.

Крупањ због свог изгледа који има све одлике природног карантина, али и уређене спорстке инфраструктуре идеалан је за припреме спортски екипа свих узраста. Наша општина често је домаћин бројних међународних спортских кампова и турнира који се одржавају током целе године на нашим теренима, највише на терену са вештачком травом – објашњава Стефановић.

Како додаје, љубитељима спорта и спортских активности како домаћим тако и гостима на располагању су спортска хала „Боривоје Ж. Милојевић“, три велика травната терена, од чега је један са вештачком травом и ноћним осветљењем, и пет мањих. Општина Крупањ поседује широк спектар спортова од најзаступљенијег фудбала до одбојке, рукомета, кошарке, каратеа, бокса, стоног тениса, билијара и других. О свим спортским објектима у Рађевини брине Спортско – туристичка организација општине Крупањ, која је захваљујући подршци локалне самоуправе најмлађим становницима обезбедила потпуно бесплатно бављење спортом.

Како истиче помоћник председника у наредном периоду наставиће да помажу развој спортско – рекреативног туризма кроз бројна реновирања и доградњу спортског центра. Ту се пре свега мисли на изгадњу тенског терена и неколико других. Поред тога за љубитеље рекреације Крупња нуди и чак 300 километара уређених пешачких, гљиварских, бициклистичких, адреналинских и других стаза.

Последњих година, такође, све већи замах узима и сеоски туризам. Свесни чињенице да је ова грана туризма у експанзији протеклих година у свету и ми смо активно почели да радимо на њеном унапређењу. Нашим мештанима који имају вишак простора, а који желе да га преуреде у смештајни капацитет, већ две године пружамо финансијску подршку кроз локални конкурс. Сматрам да је сеоски туризам можда најбољи начин да се одморите, упознате са укусима, културом и традицијом једног места – каже Стефановић.

Такође, протеклих година влада велико интересовање гостију за богату културно – историјску баштину Крупња, па је тако из годину у годину приметан све већи број посетиоца бројним споменицима херојима и браниоцима отаџбине. Најпосећенији су Спомен костурница на Мачковом камену, Спомен комплекс Столице и Соко град.

Не треба скрајнути ни чињеницу да Крупањ на својој територији чува 13 цркава и два манастира, па стога важну улогу у развоју туризма има и вески туризам – подсећа наш саговорник.

Оно за шта ће се понајвише залагати локална самоуправа, како истиче Стефановић, јесте унапређење постојеће туристичке инфраструктире али и добијање статуса ваздушне бање, која је већ у процесу. То се, додаје, односи на унапређење медицинског и авантуристичког туризма, али и на медијску промоцију кроз чувену апликацију „Најдужу пијацу на свету“.

Иначе, Општина Крупањ негује веома дугу традицију развоја туризма кроз историју. Почетком 20. века у Краљевини Србији постојало је 18 хотела од којих су два била у Крупњу – Европа и Пита.

Становници Рађевине били су свесни својих потенцијала па је тако 1933. године основано прво туристичко друштво, а две године касније са радом је почео и први тениски терен. Данас, и поред чињенице да је мало скрајнут са главних магистралних путева, Крупањ је доказао да зна како да сачува нетакнуту природу што га чини јединственим туристичким местом.

Љ.Марковић