Светозар Милетић – политичар који је оставио траг и у културном животу Новог Сада

Име Светозара Милетића не везује се само за политичку историју Срба у Војводини. Његов рад оставио је значајан траг и у културном животу Новог Сада, а посебно у настанку Српског народног позоришта. Управо је Милетић, као председавајући Српске читаонице, имао важну улогу у стварању услова за оснивање првог професионалног српског театра.
Идеја о оснивању националног позоришта развијала се почетком шесте деценије 19. века. Милетић је заједно са Јованом Ђорђевићем, Стеваном Брановачким и Јованом Јовановићем Змајем учествовао у активностима које су имале за циљ да Нови Сад добије сталну позоришну установу. За њих позориште није било само место за извођење представа, већ и простор за очување језика, књижевности и културног идентитета.

Српско народно позориште основано је 1861. године на седници Српске читаонице којом је председавао Милетић. Наредне године основано је и Друштво за Српско народно позориште, које је требало да обезбеди организациону и материјалну подршку раду театра. Милетић је учествовао и у изради првих аката који су уређивали рад позоришта.
Његово деловање у култури било је део ширег схватања да образовање и културне установе имају важну улогу у развоју друштва. У том периоду подржавао је и оснивање Правне академије, док је у раду Матице српске настојао да се њена делатност развија без директног мешања у дневне политичке сукобе.

Посебно место у наслеђу породице Милетић има и његова ћерка Милица, која се бавила књижевношћу и публицистиком. Њено деловање било је повезано и са питањима положаја жена и њиховог учешћа у јавном животу, што је за време у којем је живела представљало релативно нову тему у ширем друштвеном простору.

Милетићево име данас је неодвојиво од централног градског простора Новог Сада. На Тргу слободе испред Градске куће налази се његов бронзани споменик, рад вајара Ивана Мештровића. Споменик је први пут постављен 1939. године, висок је пет метара, а током Другог светског рата био је уклоњен. На Трг слободе враћен је већ 1944. године. Од 1951. године налази се на новом мермерном постаменту, а данас има статус споменика културе од великог значаја.

Веза Милетићевог имена са Српским народним позориштем наставила се и много деценија након његове смрти. О његовом животу и политичком деловању написана је и позоришна драма „Светозар“ Милована Витезовића, која је у СНП-у премијерно изведена 2018. године.

Тако је Милетићево наслеђе у Новом Саду видљиво на више места – од трга који носи његово име и споменика у центру града, до институција чијем је оснивању и развоју допринео. Његов допринос културном животу остао је део историје града, паралелно са његовим политичким ангажманом и јавним деловањем.

Ове године обележено је два века од Милетићевог рођења и тај јубилеј је обележен свечаном академијом али и изложбом у Архиву Војводине 20. фебруара 2026. године. Председница Владе Војводине Маја Гојковић истакла је тада да „велике личности наше историје живе онолико дуго колико их нове генерације препознају, разумеју и о њима промишљају“.

-Милетић није само историјска фигура, већ узор какав нам је као друштву потребан. Нека ова изложба буде подсећање да велики људи живе не само кроз идеје и идеале које су заступали и које су завештали својим прецима, већ и кроз младе који те идеале настављају-рекла је Гојковић.

Фото-Архива

Пројекат „Светозар Милетић и његов допринос националној свести Срба“ реализује портал Цвет на Тиси. Истоимени пројекат суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС . Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.