-Доживео сам незгоду приликом скока у воду и од тада имам параплегију, односно одузетост ногу. Прошло је око 20 година, право да вам кажем престао сам и да бројим. Ове медаље су допринеле да се осећам срећним. Драго ми је што сам обрадовао читаву Србију, јер знам колико мени значи успех неког нашег спортисте – искрен је био Шурањи:
- Јако дуго смо се спремали да освојимо медаљу на Олимпијади, то су године рада одрицања. За стрељаштво је то одличје после равно двадесет година апстиненције.
За вас кружи прича да су на почетку каријере појединци говорили да нисте за овај спорт, да ли је то истина?
- Истина је. Као средњошколац сам се опробао у стрељаштву и мислио сам да ми добро иде. Тадашњи тренер ми је рекао да немам таленат и да је најбоље да баталим овај спорт. Ипак, нешто ме је вукло да се вратим овом спорту и нисам погрешио када сам то урадио пре 15 година.
Некоме је животни сан да само буде учесник Олимпијаде, а вама је пошло за руком да освојите две медаље, да ли сте свесни шта сте урадили?
-Морам да признам да ми је требало времена да схватим какав сам успех остварио. Чекали смо медаљу јако дуго времена, а пао ми је једна велики камен са срца када сам до ње дошао. Истакао бих овом приликом добру сарадњу са градом Зрењанином, Министарством спорта и омладине. Након кратког одмора ми већ крећемо са новим олимпијским циклусом, пре тога следује европско првенство, наредне године, то ће нам бити неки приоритети - наглашава Шурањи.
Шта може освајач две медаље на параолимпијади да поручи особама са инвалидитетом које желе да се баве спортом?
-Порука је једноставна, да изађу из куће и да се опробају у било ком спорту. Не мора то бити ни стрељаштво, нити стони тенис, а ни на врхунском нивоу. Спортски живот је свакако леп живот. Ако буду вредни и никад не одустају, можда ће се и они наћи једног дана на неком великом такмичењу. Ја сам свој сан досањао, све је могуће ако то заиста желиш - истакао је Ласло Шурањи, стрелац Олимпа и параолимпијски репрезентативац Србије.
Н.Јоњев
Serbian