Краљица Каталина Арпад – спона Србије и Угарске

Каталина Арпад, угарска принцеза и српска краљица, ушла је у историју као супруга краља Стефана Драгутина. Њихов брак, склопљен 1268. године након српско-угарског рата, био је део мировног споразума којим су учвршћени односи две државе. Од 1276. до 1282. године носила је титулу српске краљице.

Иако је брак имао политичку позадину, Каталина се успешно уклопила у српски двор и стекла поштовање владарске породице. Са Драгутином је добила више деце, међу којима је најпознатији наследник Стефан Владислав II.

Преломни тренутак догодио се 1282. године, када је краљ Драгутин, након тешке повреде, на Дежевском сабору предао власт брату Милутину, уз договор да престо касније припадне његовом сину Владиславу. До тога, међутим, никада није дошло, јер је Милутин задржао круну до краја живота.

После одрицања од престола, Каталина и Драгутин управљали су областима које су обухватале Мачву и Београд, дарованим од стране Каталинине мајке, угарске краљице Јелисавете. Управо је овај период оставио значајан траг у историји Београда и српско-угарских односа.

Краљевски пар остао је упамћен и као ктитор више православних светиња, међу којима су црква Светог Ахилија у Ариљу, манастир Троноша и Ђурђеви ступови. Након Драгутинове смрти 1316. године, Каталина је надживела супруга, али су последње године њеног живота обележиле породичне трагедије и борба за право њеног сина на српски престо. Време и место њене смрти, као и место сахране, до данас нису поуздано утврђени.