Значај стајњака за квалитет пољопривредног земљишта

Осим што има велику вредност за пољопривредно земљиште, употребом стајњака добија „живу“ материју и он омогућава да њива биљкама пружи највише што може. Међутим, стручњаци наводе да је ситуација сада далеко другачија, стајњака је све мање, а анализе земљишта показују и мањак хумуса.

Некада се пољопривредна производња није могла замислити без стајњака који се најчешће заоравао у јесен јер се тада добро меша са земљом и поправља њену структуру. Данас, у плодне оранице све мање се уноси стајско ђубриво.

Како је истакла Снежана Мушицки из акредитоване лабораторије Пољопривредне стручне службе, разлог за све мање коришћења стајњака је ситуација у сточарству.

–Све мање пољопривредника се бави овом граном аграра, а они који и данас гаје стоку знају које су предности уношења овог ђубрива– истакла је Мушицки и додала да је садржај хумуса који је најважнији за плодност земљишта изузетно низак, што је и последица смањеног уноса стајског ђубрива.

Ђубрењем стајњаком земљишту се враћају хранљиви састојци однесени жетвом и бербом. Ако у земљишту нису заступљени сви састојци потребни за исхрану биљака, не могу се добити задовољавајући приноси. -Иако се стајњак у снабдевању земљишта потребним састојцима може заменити погодним минералним – вештачким ђубривом, ипак улога коју стајњак има у поправљању особина земљишта, не може заменити употребом вештачких ђубрива- истиче Бранко Ђурић, инжењер агрономије.

Стајњак садржи у себи жива бића (микроорганизме), који разлажу састојке земљишта и чине их приступачним биљци, а утиче и на одржавање топлоте у земљишту упијањем и задржавањем сунчаних зрака. На тај начин земљиште се боље и раније загрева, те и сетва може раније да се обави. То је посебно од значаја за тешка земљишта, која се у пролеће спорије загревају.   Стајњак има утицаја и на стварање погодног гранулацијског састава земљишта, које је најпогодније за обраду. Целокупан рад око основне обраде земљишта и припреме земљишта за сетву има за циљ да створи погодну грађу земљишта.  

Стајњак чини земљиште растреситим, ствара се простор за ваздух који је потребан за рад земљишних микроорганизама. Растресено земљиште боље упија влагу и боље је држи, што је битно за подручја са ниским падавинама. Код лаких, песковитих земљишта, стајско ђубриво везује честице песка да их ветар не разнесе. Земљиште које садржи све ове особине, лакше се и јефтиније обрађује, што је за сваког произвођача корисно.  

– Нађубравање стајњаком је најбољи начин да се поправи састав земљишта, ја га редовно користим за своје оранице. Цена стајњака код нас је око 2.000 динара по приколици у коју би требало да стане око две тоне максимум 2.5. Стајњак сточарима може донети и зараду ако се правилно одлаже и чува – кажу сточари.  

Према речима пољопривредника, најквалитетнији је овчји стајњак а потом говеђи. Идеално је стајњак извући на њиву и одмах по разастирању га заорати.  

– Стајњак се чува на гомилама које иду око два метра у висину. Не треба правити веће гомиле, нити мање, јер долази до изузетно брзог процеса ферментације, односно разградње стајњака. Сакупља се целе године и одлаже на једном месту, а требало би да згорева око пет месеци да би се постигао што бољи квалитет – истичу сточари.