ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛ
средњебанатског округа
Зрењанин град старе архитектуре
Недавно је на предавању у Салону Народног музеја Зрењанин представљен резултат вишегодишњег истраживања Весне Каравиде и Бојана Којичића, историчара уметности Завода за заштиту споменика културе Зрењанин, на тему међуратне архитектуре Зрењанина (у периоду од 1920. до 1940).


Биће приказани изведени и неизведени пројекти наших познатих, мање познатих и до сада потпуно непознатих аутора који су оставили свој траг на међуратну архитектуру Зрењанина пројектујући зграде јавне намене и породичне куће (виле).




ОШ "Витешки краљ Александар"


Ранија истраживања била су помало површна, па је у последње време у фокусу историчара архитектуре Завода за заштиту споменика културе Зрењанин било истраживање међуратне архитектуре у Зрењанину која је била недовољно заступљена у стручној историографији. До сада су проучени опуси познатих српских архитеката чија дела данас чине вредан део градитељског наслеђа Зрењанина (Драгиша Брашован, Ђорђе Табаковић, и мање познати – браћа Томић), али и пројектаната локалног делокруга (Велислав Николић, Паја Нинков), као и зидарских мајстора (Јанош Пањи, Михаљ Матерн, Јосиф Вајтершан) који су пројектовали стамбене куће и изводили грађевинске радове.



Док су зидарски мајстори били из Великог Бечкерека, грађевински инжењери и архитекте су углавном долазили из других, већих средина. Неки од њих остајали су привремено, онолико колико им је трајао ангажман, други су се, бавећи се својом струком, често у звању државних чиновника, трајно настањивали у граду.



Трговинско индустријска комора



  Табаковић је често долазио у Зрењанин да прати радове на изградњи објеката које је он пројектовао (чак седам реализованих пројеката: Дечји дом, Зграда Јавне берзе рада итд), Брашован је боравио у Зрењанину као градски и жупанијски архитекта у периоду од маја 1919. до септембра 1920. године (Палата српске задружне банке, Кућа Славка Жупанског, Соколски дом, вила градоначелника Перишића), а Велислав Николић дошао је из Загреба као млади архитекта и остао у Зрењанину у државној служби до 1951. године, када се враћа у родни град (Зграда основне школе ,,Витешки краљ Александар ујединитељ“, доградња крила зграде Гимназије).



Геометар Паја Нинков који је дошао у исто време кад и Брашован, одмах након завршетка Првог светског рата, остао је у Зрењанину до краја живота. Тридесетих година 20. века Велики Бечкерек, касније Петровград, поред Новог Сада, град је у Војводини са највише изграђених грађевина у духу модерне архитектуре.



Санаторијум др. Зорана Каменковића


Н.Јоњев


Фото- Народни музеј Зрењанин  

sr_RSSerbian