Оглашавањем звона са храма Успења Пресвете Богородице у Перлезу, Исидори Жебељан у славу, јуче је, тачно у подне, почела свечаност посвећена најмлађем српском академику, универзитетском професору, рано преминулој композиторки, коју за Перлез дубоко вежу породични корени и где и данас живи њен отац Петар.
У Великом парку у Перлезу отворен је павиљон назван “Исидорина с(ц)ена”, а након тога одржан је и концерт у сали Галерије Културне станице Баштинар млин, где је бројна публика могла да ужива у делима Исидоре Жебељан. Павиљон су, симболичним пресецањем врпце, отворили градоначелник Зрењанина Симо Салапура, државни секретар Иван Бошњак и архитекта Зоран Стојачић, аутор павиљона.
У парку се окупио велики број званица, мештана Перлеза, поштовалаца и пријатеља Исидоре Жебељан, али и представника српске културне сцене из различитих области.
Градоначелник Зрењанина, поводом данашње свечаности, изјавио је да, као Зрењанинци и Исидорини савременици, морамо бити поносни и срећни што је она потекла из нашег краја.
- Верујемо да је у лепоту музике коју је стварала уносила на свој начин приче о банатској равници, о ждраловима који прелећу преко родног места њеног оца, о љубави коју је несумњиво имала за овај крај. Њен одлазак је био немерљив губитак за целокупну српску уметност, али ће захваљујући иницијативама попут ове коју је реализовало Друштво “Баштинар”, живети њено дело. У Перлезу су учинили значајан корак вративши Исидорино дело у место њених корена. “Исидорина сцена“ ће допринети да упознамо Исидору, да се дивимо њеном таленту и генијалности. Ово је и подршка неговању уметничке музике чији је Исидора била најзначајнији савремени представник у Србији - поручио је градоначелник Салапура.
Додао је да Исидора Жебељан треба да буде уписана међу знамените жене нашег града, што несумњиво и заслужује.
Сећања Исидоре Жебељан на Перлез и почетке свог стваралаштва прочитала је Наталија Лудошки, књижевница и професорка Зрењанинске гимназије. У њима је Исидора говорила о својим спонама са завичајним звоном и црквеним певом, као коренима своје духовности и уметничке креативности.
- У дивној барокној цркви у Перлезу, у селу у којем су живели родитељи мога оца Петра, у доба Божића или Ускрса, док би се, током службе, уморна и озебла пребацивала с ноге на ногу, из обамрлости би ме изненадно отимао заглушујући пев хора перлеских паора, сачињеног од свега неколико грубих, као суво дрво квргавих стараца. Из њихових набреклих грла и грлених жила, допирала је песма тако застрашујућа и моћна, као да се одвијала на самој ледини голготе, пре две хиљаде, али и кроз две хиљаде година, и као да су се, у микротоналним пукотинама њиховог певања, налазиле озвучене и сакупљене све њихове паорске стрепње, наде, жеље и очекивања. Тај свет ненаштимованих, четврттонских грлених жица, које трепере по законима свог дубокопотресног, аутентичног, прастарог несазнатљивог извора, магнетно ме је привлачио. Касније су се, из звучних одблесака ових сећања, рађале моје опере “Зора Д.”, “Маратонци”, “Симон изабраник” - речи су Исидорине.
О идеји постављања павиљона “Исидорина с(ц)ена” у парку у Перлезу и његовој симболици, говорио је Зоран Стојачић, рођени Перлежанин, архитекта и оснивач Удружења “Баштинар”.
- Ово спомен-обележје мој је допринос култури сећања на Исидору Жебељан, где је слово “ц” апостроф и назив има двојако значење - “Исидорина сцена”, летња позорница на којој треба да наступају и стасавају млади уметници, деца из школе, али и “Исидорина сена”, Исидорина сенка, која треба да остане и да лебди заувек изнад перлеског парка и да нас стално подсећа на неизрециво велико дело Исидоре Жебељан. Ово је и асоцијација на музичке павиљоне средњоевропских парковских мобилијара, креиран је у кружном облику, са осам стубова који асоцирају на осам тонова октаве. У павиљону су четири клупе које недвосмислено асоцирају на нешто што је централна прича Исидориног опуса, а то је музика за квартет. Стубови су повезани луковима који у преплету чине свод, незавршену небеску куполу која такође треба да асоцира на тај банатски “шлингерај”, бели вез, на нешто што је Исидора тако успешно користила као мотив у својим делима - поручио је Стојачић.
У музичком делу програма, у препуној сали Галерије Културне станице Баштинар млин, композиције Исидоре Жебељан извели су Анета Илић, сопран; Горана Ћургус, харфа; Миљана Поповић Матерни, виолина; Васа Стајкић, баритон; Вук Божиловић, клавир; Вељко Ненадић, клавир; Александар Стефановић, хармоника и Божидар Чичовски, обоа и енглески рог.
Исидора Жебељан (1967-2020.) била је истакнута српска композиторка млађе генерације и редовна чланица Српске академије наука и уметности. Основне и последипломске студије завршила је на Факултету музичке уметности код Властимира Трајковића. Од 2002. године је на истом факултету радила као професор композиције на Катедри за композицију. Њене композиције обухватају скоро све жанрове уметничке музике и одликује их препознатљиви лични композиторкин стил. Једна је од најистакнутијих српских савремених композитора музике за позориште и филм, а активно је наступала и као пијаниста и диригент, изводећи своју музику, али и музику других, нарочито српских композитора. Музика Исидоре Жебељан је интернационално призната, што доказују многе награде које је добила за различита композиторска остварења.
Између бројних награда за стваралаштво, добитница је и Награде Фонда “Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет, која јој је уручена на свечаности у Градској кући у Зрењанину, 2017. године.
Град Зрењанин
Serbian