Бивши члан клуба америчког фудбала "Витезови" из Клека, касније Зрењанина, Лазар Спорин свој хлеб је зарађивао у земљи Германа, у Сент Паулију, граду који је познат по фудбалском клубу и фанатичним навијачима чувеним Гусарима, који су велики заљубљеници у спорт. Лазар, је био је један од најважнијих шрафова у машинерији из предграђа Хамбурга који је вероватно најпознатији по дистрикту Ст. Паули, делу града који окружују лука и улица Рипербан, познатија као улица “црвених фењера”.
- Цео свој живот сам у спорту, дуго сам се бавио рвањем и кратко сам играо фудбал. Почетком 2000. године амерички фудбал је почео да се преноси на тадашњем трећем каналу и чим сам угледао тај спорт знао сам да је то прави спорт за мене, што би се рекло љубав на први поглед – почиње причу Лазар Спорин, бивши квотербек Ст.Паули Буццанеерс-а. – 2005. године група ентузијаста из Клека и Зрењанина скупила се и одлучила да покрене целу ту причу око оснивања клуба, у почетку смо играли без опреме фулл цонтацт фудбал што је иначе строго забрањено у САД-у, да би после годину и по дана набавили опрему уз помоц тадашњег градоначелника.
Играо си на позицији квотербека, зашто баш то место, ко ти је био узор на тој позицији?
- Сви, који се први пут сусретну са лоптом за амерички фудбал имају жељу да науче како да је бацају, тако сам и ја исто почео. Како је време пролазило све више сам почео да учим о позицији квотербека и схватио да је то једина позиција у америчком фудбалу у којој могу да покажем шта знам. На тој позицији могу да надокнадим неке недостатке. Што би један од најпознатијих квотербекова данашњице рекао, ако је он бржи, јачи од мене ја ћу бити паметнији, надам се да то не звучи исувисе претенциозно, међутим, то је истина. Узори су ми били Паyтон Манинг и Том Брадy, то су два квотербека који по својим физичким предиспозицијама нису атлете, али су најбољи у свом послу.
Који си највећи успех остварио на клупском плану, са којим клубом и који је твој највећи лични успех?
- Највећи клупски успеси, 2 пута шампион државе са Клеком, освајач међународног EFAF Challengen Cup-a, иначе то је први пут у историји америчког фудбала у Србији да један наш клуб освоји титулу у званичном такмичењу. Када говорим о личном успеху ту пре свега мислим на добре људе које сам упознао, на путовања, сматрам да не бих било у реду да спомињем личну статистику пошто да није било мојих саиграча не би било ни добрих резултата, ово је пре свега прави тимски спорт .
Како си се обрео у Немачкој у екипи Сент Паулија?
- Почетком 2012. године сам био приватно у Немачкој и том приликом сам сасвим случајно упознао главног тренера St.Pauli Buccaneers-a Campino Milligana, да би ми он кроз шалу рекао ти ћеш бити ускоро мој квотербек. Након завршетка сезоне у Србији почео сам да размишљам о томе да променим средину, да потражим неки страни клуб и на интернету видео да Ст. Паули тражи играча на мојој позицији. Убрзо сам им послао е-маил, да би ме не дуго затим позвали на пробу. На проби сам био две недеље и након тога су ме питали да ли сам заинтересован да играм за њих у наредних неколико година, на шта сам ја био пристао.
Шта је твој неостварен сан у америчком фудбалу?
Неостварени сан ми је био да заиграм за репрезентацију Србије – кроз осмех је на крају рекао "зрењанински гусар" Лазар Спорин, бивши квотербек клуба америчког фудбала St.Pauli Buccaneers-a.
Н. Јоњев
Фото: Лична архива Л.Спорин
Serbian