Подаци говоре да данас у свету од неке врсте менталног поремећаја или поремећаја понашања пати 450 милиона људи. Такоже, податак је да само мали број добија чак и најосновније лечење.
То је, поготово изражено у земљама које су у развоју где је већина људи са тешким менталним поремећајима препуштено сами себи. Они се сами боре са депресијом, деменцијом, шизофренијом или зависношћу од супстанци. Уопште, многи су жртве своје болести и постају објекти стигматизације и дискриминације.
Светска здравствена организација (СЗО) препознаје значај менталног здравља од свог оснивања, што се одражава и дефиницијом здравља у статуту СЗО које представља „не само одсуство болести или немоћи, већ стање укупног телесног, менталног и социјалног благостања”.
Знамо да ментални поремећаји и поремећаји понашања погађају људе свих узраста и свих земаља, проузрокујући патње породица, друштава и појединаца. Од малих ногу, веома је битно водити рачуна о психичком стању детета, јер се све што се дешава у детињству прожима, касније, током читавог живота и утиче на квалитет истг, тврде стручњаци.
Емоцинални развој битан код деце
Дечије усвајање емоционалног изражавања, препознавања и разумевања емоција под утицајем су правила и норми емоционалног понашања културе у којој се дете развија, а учи се врло рано у детињству. Због тога, начини на које деца и одрасли размењују афективне сигнале у социјалним интеракцијама од велике су важности за дечију социјализацију емоција.
-Важну улогу у процесу социјализације има дечија регулација емоција, а ако није оспособљено да регулише емоције то ће негативно утицати на интеракцију са околином и усвајање социјалних норми и правила понашања- истиче Мирјана Митровић, психолог и додаје да је уз породицу, за дете, најважније у добу социоемоционалног развоја интеракција са вршњацима и наставницима-учитељима:
-Дечија интеракција са вршњацима у игри, али и у школи, доприноси социјалној компетенцији, психосоцијалним вештинама понашања и мањој агресивности. Мала деца, која нису развила примерену приврженост са одраслим особама, покушавају надоместити те недостатке у односима са вршњацима, чиме постају зависни о прихваћености вршњака и њиховим утицајима у току детињства.
Како психолог даље додаје, вршњаци не могу земнити улогу родитеља и васпитача, јер они у интеракцији са децом развијају специфичне емоционалне односе, који вероватно највише доприносе дечијој социјализацији емоција.
- Деца која су овладала психосоцијалним вештинама, бољи су ученици, имају мање проблема у понашању, здравија су и имају јаче самопоуздање и веће поверење у околину. Та деца развијају дубља пријатељства, квалитетније управљају својим емоцијама, а након стреса брже се опорављају, такви ће више користити општој добробити друштвене заједнице- истиче психолог.
У данашњем демократском друштву наставник има изузетно одговорну и сложену улогу, мора бити едукован како би се прилагодио свим околностима. Њихово звање је веома сложено јер раде са децом која су у развију, како телесном, тако и емоционалном.
Наставник је носилац целокупног васпитно-образовног рада у школи и поред тога што он мора добро интерпретирати градиво, такође, ученике мора подстицати, одушевљавати, стављати у такве животне ситуације да се богати њихов емоционални живот, да се изграђују позитивне црте личности и карактера, те да се они формирају као људи.
Пројекат „ Помози ми да заједно будемо јачи“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Serbian