Индивидуалне разлике које обухватају ниво активности, расположење, ритмичност, приступ особама, повлачење, прилагодљивост, интензитет реакције и прагове дражи формирају основу за идентификовање карактеристика темперамента. Ова обележја утичу на интеракције новорођенчета, односно одојчета и околине, као и на начин испољавања понашања и комуникације детета. Присутне разлике у темпераменту се делимично тумаче различитом биолошком зрелошћу деце по рођењу, а делимично генетском разликама, као и интраутерусним искуствима.
Постоје две основне врсте темперамента а то су „Лак темперамент“ и „Тежак темперамент“. „Лак темперамент“ се односи на дете који исказује позитивно расположење, регуларност биолошких ритмова, адаптабилност и позитивне реакције на нове ситуације (нпр. деца прихватају нову храну без већих проблема, имају регуларне циклусе спавања и храњења, углавном су добро расположена, лако се прилагођавају променама). С друге стране, „Тежак темперамент“, се дефинише као онај код којег су присутни биолошка нерегуларност, слаба адаптабилност, лоше расположење, склоност интензивним реакцијама.
Митровић додаје да такво дете испољава нпр. мање регуларности у телесном функционисању, спорије усваја ритмове спавања и храњења, бурно и негативно реагује на нове догађаје и различите промене, често је раздражљиво, више плаче. Темперамент детета се не посматра као искључиво карактеристика детета, већ је повезан са односом дете–родитељ и усклађеношћу између родитеља и детета. Тако, неко дете може бити тешко за једног родитеља, али лако за неког другог родитеља.
Најчешће се деца доживљавају као „тешка“ уколико стил понашања и темперамент родитеља и детета нису усклађени. Према речима психолога, веома је важно да родитељи на време препознају одређене менталне поремећаје код деце, али и да је то, уједно, веома тешко. Веома је важно препознати знале упозорења.
-Стања менталног здравља код деце се најчешће дефинишу као кашњења или промене у размишљању, понашању, социјалним вештинама или контроли емоција. Ови проблеми узнемиравају децу. Стања менталног здравља ометају њихову способност да се добро понашају код куцће, у школи или у другим друштвеним окружењима- истиче Митровић и додаје да симптоми стања могу зависити од узраста детета.
Знаци упозорења да ваше дете може имати поремец́ај менталног здравља укључују:
Туга која траје две или више недеља.
Промене у друштвеном животу или држању подаље од других.
Повређивање себе или причање о повреди себе.
Говорећи о смрти или самоубиству.
Имати испаде или бити веома нерасположен или нервозан.
Понашање ван контроле које може бити штетно.
Велике промене у расположењу, понашању или личности.
Промене у навикама у исхрани. Губитак тежине.
Проблеми са спавањем.
Често имате главобоље или болове у стомаку.
Проблеми са концентрацијом.
Лоше у школи.
Не иде у школу.
Уколико родитељи примете овакве промене неопходно је да се консултују са лекаром детета. Такође, треба да разговарају са наставницима, блиским пријатељима, рођацима да ли су и они приметили неку промену код детета, а уједно могу да буду подршка за даље, истиче психолог.
Фото-илустрација
Пројекат „ Помози ми да заједно будемо јачи“суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Serbian