Иако се годинама уназад апелује на пољопривреднике да стрништа не треба палити него заоравати, многи на упозорења и даље одговарају паљењем жетвених остатака.
Чак ни чињеница да пољопривредник који пали жетвене остатке на својим њивама одлази у пасиван статус, не спречава поједине да одмах након скидања усева остатке запале.
Без обзира да ли у селу постоје пољочувари или не, паори треба да знају да је спаљивање стрништа законом забрањено, а за прекршиоце су прописане и одређене новчане казне. За прекршиоце закона су прописане и одређене новчане казне. Крећу се од пет до 25 хиљада динара за физичка лица, и од 100 хиљада до милион динара за правна лица.
Агрономи годинама истичу да се паљењем стрништа највише угрожава земљиште, које је природан и необновљив ресурс, јер само у једној кашичици земље има више микроорганизама него људи на целој планети, а паљењем се тај свет, који је наизглед невидљив, потпуно уништава.
-Једини исправан поступак са жетвеним остацима је њихово заоравање будући да велика маса органске материје остаје након скидања, рецимо кукуруза или соје. Однос зрна и сламе која остаје после жетве је 1 : 1, што значи ако смо скинули принос соје од три до пет тона, исто толико органске материје по хектару остаје на парцели и онда постаје јасно колики губитак настаје кад се све то спали- истакао је Бранко Ђурић, агроном и додао:
- Управо ти микроорганизми, које паори уништавају, по своју штету, разлажу органске материје у земљишту и претварају их у хумус, чиме се обогаћује земљиште које је основа пољопривредне производње и потребно је да се очува у што бољем стању. Заоравањем се побољшава и водни режим земљишта, тако што се ствара растресит слој на површини оранице који спречава испаравање влаге из земљишта. Заоравањем се провоцира ницање семена корова, који се лако униште даљим обрађивањем, што представља један вид борбе против корова. Заоравањем се уносе у земљиште преостали делови биљака после жетве, што представља једну врсту слабијег ђубрења- истиче Ђурић.
Једна од мера је и љуштење стрњишта. Љуштење се може обавити одмах након жетве.
-Љуштење – угарење је плића обрада земљишта непосредно након скидања стрних жита, мера којом започиње јесење обрађивање ораница. Дубина љуштења је од 10-15 цм и зависи од влажности земљишта, количине жетвених остатака, типа земљишта, климатских и временских прилика. Љуштење оранице треба обавити одмах после жетве или истовремено са жетвом, значи, по могућности и стог дана- објашњава агроном.
Под утицајем високих температура које настају при паљењу стрништа из земљишта испаравају све хранљиве и вредне материје, на тај начин азот и сумпор одлазе у ваздух, минералне материје остају у пепелу који се касније путем ветра разноси даље од плодне оранице, те се због небриге и незнања ствара неплодно земљиште.
Паљење стрништа изазива и шумске пожаре
Ватра са њива може се проширити и изазвати пожаре већих размера. Сваке године у Србији изгори више стотина хектара шума чији је узрок најчешће људски фактор, односно неконтролисано паљење. Паљење по њивама и поред путева је и законом забрањено, а казне могу бити вишемилионске.
Пријаве пожара на отвореном
2022. године покренут је портал дим.рс који има за циљ подизање свести о штетности и опасности праксе несавесног спаљивања жетвених остатака. Поред тога, грађани путем портала могу да пријаве пожар на отвореном.
Портал дим.рс за циљ има детекцију и праћење пољопривредних подручја која се спаљују на територији Србије и њихову визуелизацију кроз веб портал како би се додатно указало на овај проблем и покушала подићи свест међу самим пољопривредницима који практикују овакав вид уклањања жетвених остатака.
Подаци који се прикупе на порталу дим.рс омогућавају да се сагледа број и учесталост пожара на пољопривредним парцелама и подручјима, што ће олакшати превентивно деловање, а видеће се и које општине треба да буду у фокусу, односно, које су најизложеније појави пожара на отвореном.
Грађани могу да пошаљу слику и локацију пожара са својих мобилних телефона. Ови подаци ће бити доступни на интерактивној мапи на порталу.
Мина Ђурић
Serbian