Нови Бечеј – ризница историјског и културног блага, туристички бисер и стециште добре забаве

На левој обали Тисе у непрегледној војвођанској равници налази се Нови Бечеј, седиште истоимене општине, који уз насељена места Кумане, Ново Милошево и Бочар, представља ризницу историјског и културног блага стару 10 векова. Надалеко познати Тиски кеј својеврсни је заштитни знак ове вароши и спада међу најлепше у Србији, те уз чак две марине из године у годину привлачи бројне туристе и љубитеље природе. Река Тиса, која протиче крај самог центра града, у прошлости је често мењала свој ток, а управо један од старих меандара Тисе, недалеко од Новог Бечеја, данас представља Специјални резерват природе Слано Копово, панонску слатину од изузетног значаја за очување посебних и специфичних примерака биљног и животињског света Војводине.

Измештањем Тисе из старог корита настало је и Бисерно острво, плодно земљиште познато по мирисном грожђу сорте Мускат Крокан и најквалитетнијем вину које се пило на дворовима широм Европе. Ову аутохтону лозу из Алжира, преко Француске, донео је и засадио Гроф Гедеон Рохонци, чији се дворац из 19. века и данас налази на овој земљи

У овом периоду, у непосредној близини Новог Бечеја, саграђен је и дворац „Соколац“ Лазара Дунђерског, намењен за мираз његовој ћерки Ленки, чији се портрет налази међу овим зидинама, а који је по наруџби Лазе Костића, насликао Урош Предић. Попут овог и дворац „Карачоњи“ у Новом Милошеву спада у споменике културе од великог значаја. Изградио га је племић и велики жупан Торонталске жупаније Ласло Карачоњи између 1842. и 1846. године на свом имању у Беодри и кроз историју је имао различите намене, а данас чека реконструкцију не би ли повратио некадашњи сјај. Једнаку пажњу завређује и дворац „Хертеленди-Бајић“ у Бочару који је средином XИX века изградила племићка породица Хертеленди, да би крајем 19. века прешао у власништво барона Ивана Бајића. Он данас у новом руху представља одмаралиште и креативни центар за најмлађе, далеко од градске вреве.

О богатој историји, традицији и начину живота људи са ових простора сведоче три музеја, а о разноликости националне и религијске припадности чак петнаест цркава. Завичајни музеј „Главашева кућа“ у Врањеву, некадашњи дом великог добротвора и хуманисте др Владимира Главаша, први је новобечејски музеј отворен 2009. године на стогодишњицу од његове смрти. Преко пута новомилошевачког дворца Карачоњи сместио се и Завичајни музеј “Котарка” чији импозантни Житни магацин представља праву ризницу културно-историјског наслеђа и који је незабилазан на рути сваког путника намерника.

У Новом Милошеву не сме се пропустити ни обилазак индустријско-техничког музеја “Жеравица”, који баштини јединствену колекцију старовременских трактора, аутомобила и парних машина од којих је већина у радном стању. Овде се могу видети и грамофони, писаће машине, застарела техника, поставка старе учионице, алати за занимања која су готово заборављена и још много тога другог. Управо овде налази се и јединствена изложба посвећена Душку Попову, тајном агенту из Новог Милошева, који је инспирасао Ијана Флеминга да, поткрепљен бројним документима и фотографијама, створи лик планетарно познатог јунака Џејмса Бонда. У непосредној близини изграђен је и комплекс у част славног тренера Ранка Жеравице који ће новим генерацијама сведочити о успесима којима је своје име трајно уписао у историју југословенске и српске кошарке.

Попут старих здања, у куманачком атару, у дворишту црпне станице на банатској обали Тисе пркосно стоји и храст лужњак стар преко 300 година. По елаборату војвођанског Завода за заштиту природе овај храст најлепши је примерак ове врсте у Војводини.

Мештани, али и туристи радо се окупљају, како на традиционалним, обичајним сусретима, тако и на бројним манифестацијама и културним програмима са којих се из годину у годину о Новом Бечеју шири добар глас. Неке од њих чувају успомену на значајне личности попут позоришног фестивала “Маске Лазе Телечког” у Куману, богатог програма у Банатском културном центру у Новом Милошеву или такмичења “Обзорја на Тиси”, дана посвећених Јосифу Маринковићу. Велику пажњу привлаче и манифестације на отвореном међу којима су Фестивали цвећа, ускршњи и новогодишњи базари, Смотре старовременских возила, Дани овчарства, као и пикник крај рушевина средњовеквне цркве Арача, али и разни спортски и мултикултурални сусрети, музејски прогами, Ликовна академија акварела и многе друге. Као велики гурмани, Банаћани радо уживају и у гастрономским манифестацијама, попут “Тестоманије”, диснотора и јединственог зимског сусрета риболоваца “Манић Тиса – 63”. Мајстори кулинарства укрштају варјаче и оквиру сеоских слава, на такмичењима у припремању рибље чорбе и гулаша, уз неизоставну “Штрудлијаду”.

Најпосећенији догађај свакако су “Великогоспојински дани” са бројним подманифестацијама, када Нови Бечеј угости и до 200.000 посетилаца током неколико дана трајања манифестације. Прва “Госпојина” креће 1994. године и то као слава ове вароши посвећена Успењу Пресвете Богородице. Тада је први пут уприличена Ревија парадних запрега на Тиском кеју где су се коњички клуб “Врањево” и њихови гости представили својим суграђанима и посетиоцима предивним дефилеом парадних запрега и коња. На платоу крај Тисе коњички клубови су приказали параду својих најбољих грла, а као посебна атракција био је петопрег, који је постао заштитни знак Новобечејаца још давне 1872.године када се цар Фрања Јосиф Први провозао врањевачком главном улицом управо у петопрегу. До тада то је била привилегија царева и племића.

Захваљујући богатој историји, природним богаствима, велелепним здањима и многобројним дешавањима, Нови Бечеј данас је видљив на туристичкој мапи Србије и региона. Најтрактивније дестинације, смештајни капацитети, прилика за миран, али и активан одмор редовно су промовисани на значајним сајмовима попут београдског и новосадског, сајма у Крагујевцу, Бањалуци, Будимпешти, Љубљани и многим другим. Туристичка организација општине Нови Бечеј носилац је бројних награда, од којих је најзначајнији “Туристички цвет” из 2021. године, највише признање које у туризму додељује Туристичка организација Србије.

Данило Гурјанов

ПР Великогоспојинских дана – Госпојине 2025