Иначе, породица српске кнегиње порекло води од породице Хуњади де Кишкрестјен (Hunyady de Kiskresztyen). Јулија је имала два брата, Ласла и Калмана.
Кнегиња Јулија Обреновић, рођ. Хуњади де Кетхељи удала се 1. августа 1853. године за кнеза Михаила Обреновића, који је живео у Бечу као изгнани бивши српски кнез. До повратка на трон Србије, кнез Михаило и Јулија живели су у Аустроугарској. Имали су имање „Иванка“ близу Дунава, које је купио кнез Михаило. У браку нису имали деце.
Кнегиња Јулија и кнез Михаило
Прве године заједничког живота провешће између Михаиловог бечког стана и имања „Иванка“ које се налазило у близини Братиславе, на самој обали Дунава.
Коло династијске среће се окреће и после 20 година изгнанства, Обреновићи се враћају у Србију. Прво кнез Милош, а потом и Михаило.
Кнегиња Јулија у Београд је стигла шест месеци након повратка мужа, 4. јула 1859. године. Хроничари су забележили да је у њену част био приређен велики дочек, а турски топови са Калемегдана испалили су почасни плотун.
Јулија је са супругом Михаилом живела у Симићевој кући на ободу вароши, која је служила за смештај престолонаследника. Многи догађаји су утицали на то да Јулија по први пут напусти Србију пар месеци по доласку. Она је путовала по европским бањама о трошку супруга, где је и затекла смрт свекра у септембру 1859. године.
Поред низа добровољних организација и школа које је помагала, са кнезом је организовала и чувени бал у Српској круни на коме су прикупљена средства за изградњу Варошке болнице.
Брак Јулије и Михаила пратио је низ скандала, а записи кажу да се они никада нису званично развели, иако се тадашња српска кнегиња одселила из Србије након низа свађа и непсоразума са супругом, 18. новембра 1865. године, Михаило потписује споразум по коме су раздвајају „од постеље и стола“. У њему стоји да је Јулија добијала издашну апанажу од 5000 дуката и право да користи титулу кнегиње Обреновић.
Михаилова смрт у Кошутњаку затећи ће Јулију у загрљају грофа Аренберга, са којим ступа у брак 1876. године. Овом удајом постаје војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена, али ни у овом браку није имала деце.
Трагична српска кнегиња Јулија Хуњади, надживела је оба супруга, породицу Обреновић и умрла у Бечу у дубокој старости, 1919. године.
Пројекат „Ја сам Мађар и поносим се тиме!“ - "Magyar vagyok és büszke vagyok rá!" суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Hunjadi de Kethelj Julia gróf Hunjadi de Kethelj Ferenc és Hunjadi de Kethelj Julia lánya, szül. Ziči de Zich et Vásonke grófnő (Zichy de Zich et Vásonkeö Júlia), majd Mihailo Obrenović herceghez ment feleségül, Julija Obrenović szerb hercegnő lett. A szerb hercegnő családja egyébként a Hunyady de Kiskresztyen családból származik. Juliának két testvére volt, László és Kálmán. Julija Obrenović hercegnő, szül 1853. augusztus 1-jén Hunjadi de Kethelji feleségül vette Mihailo Obrenović herceget, aki száműzött volt szerb hercegként Bécsben élt. Mihailo és Julia herceg Szerbia trónjára való visszatéréséig Ausztria-Magyarországon élt. Nekik volt a Duna melletti "Ivanka" birtok, amelyet Mihailo herceg vásárolt meg.
Gyermekeik nem voltak a házasságban. Életük első éveit együtt töltik Mihail bécsi lakása és a Pozsony mellett, a Duna partján fekvő „Ivanka” birtok között. A dinasztikus szerencse kereke megfordul, és 20 év száműzetés után Obrenovićék visszatérnek Szerbiába. Először Miloš herceg, majd Mihailo. Julija hercegnő hat hónappal férje hazatérése után, 1859. július 4-én érkezett Belgrádba. A krónikások megjegyezték, hogy a tiszteletére nagy fogadást rendeztek, és a kalemegdani török ágyúk tiszteletbeli szakaszt lőttek.
Julija és férje, Mihailo Simić házában laktak a város szélén, amely a trónörökös szállásául szolgált. Számos esemény befolyásolta Juliját, hogy néhány hónappal érkezése után először hagyja el Szerbiát. Férje költségén bejárta az európai fürdőket, ahol 1859 szeptemberében holtan találta apósát. A krónikások szerint Mihály trónra lépésével Julia hercegnő vonakodó társuralkodóvá válik. Azt kell mondanunk, hogy a későbbi időkből származó szerb feljegyzések igen kedvezőtlen képet festenek a hercegnőről. Felrótták neki az elkényeztetettséget, a magas igényeket, az arroganciát, azt, hogy soha nem tanult meg jól beszélni a szerb nyelvet. Felrótták neki, hogy nem házassággal tért át az ortodoxiára, hanem hű maradt a katolicizmushoz. Számos önkéntes szervezet és iskola mellett, amelyeknek segített, ő és a herceg megszervezte a híres szerb koronai bált, ahol a varoskai kórház építésére gyűjtöttek pénzt.
Julia és Mihailo házasságát botrányok sorozata követte, és a feljegyzések szerint hivatalosan soha nem váltak el, pedig az akkori szerb hercegnő a férjével való sorozatos vita és félreértések után, november 18-án elköltözött Szerbiából. 1865-ben Mihailo aláírja a megállapodást, amellyel elválik az ágytól és az asztaltól. Az áll, hogy Julia bőkezű, 5000 dukátos apanázst kapott és az Obrenović hercegnő cím használati jogát.
Mihailov košutnjaki halála Arenberg gróf karjaiban találja Juliát, akivel 1876-ban feleségül veszi. Ezzel a házassággal Arenberg hercegnője és Recklinghausen hercegnője lett, de ebben a házasságban sem született gyermeke.
A tragikus szerb hercegnő, Julija Hunjadi túlélte mindkét férjét, az Obrenović családot, és nagyon idős korában.
A "Magyar vagyok és büszke vagyok rá" projekt! az RS Információs és Távközlési Minisztériuma társfinanszírozásával. A támogatott projektben megfogalmazott nézetek nem feltétlenül fejezik ki a támogatást elosztó hatóság álláspontját.
Serbian