Дворац Јагодића припада групи здања грађених на спахијским имањима у класицистичком стилу. Од изградње до Другог светског рата налазио се у поседу породице која га је изградила.
Допринос култури породице Јагодић био је вишеструк и зато је њихово деловање значајно за културну историју српског народа у Војводини. Јагодићи су били истакнути чланови Матице српске, па се у Галерији Матице српске налази неколико њихових портрета које је насликао Константин Данил.
На имању су била два уређена, пројектована парка: испред дворца по узору на геометријски планиран француски врт са рунделама оивиченим шимширом и ружичњаком, а иза слободно-пејзажни енглески парк који прелази у шуму у дубини имања, док је мањи дворац у близини служио као гостинска кућа. Као природна реткост заштићена је шума копривића. Претварање пољског дворца намењеног становању у административно-пословну зграду пољопривредног добра донело је промене, посебно у ентеријеру.
Oбнављање зграде почело је 2007. године, а дворац је проглашен спомеником културе од великог значаја, док је парк заштићени споменик природе.