Према документу, Просторни план обухвата делове територија градова и општина Нови Сад, Кањижа, Сента, Ада, Бечеј и Жабаљ. Овим планом утврђене су основе организације, уређења, коришћења и заштите инфраструктурног коридора нафтовода, а садржи и елементе детаљне регулације који омогућавају његово директно спровођење.
Пројекат изградње нафтовода резултат је сарадње Србије и Мађарске, формализоване потписивањем Меморандума о разумевању између министара рударства и енергетике Србије и спољних послова и спољне трговине Мађарске у јуну 2023. године. Циљ пројекта је унапређење енергетске сигурности Србије и диверсификација праваца снабдевања сировом нафтом.
Носилац израде Просторног плана је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, док средства за његову реализацију обезбеђује компанија Транснафта АД Панчево. Максимални капацитет нафтовода усаглашен је са номиналним обимом прераде сирове нафте у Рафинерији Панчево, који износи 4,8 милиона тона годишње, као и са максималном количином коју Мађарска може испоручити Србији – 5,5 милиона тона годишње. Ово у условима континуалног транспорта одговара протоку од око 725 м³/х. Прелиминарним хидрауличким прорачуном утврђено је да је за пун капацитет транспорта од пумпне станице Алђо до терминала Транснафта АД Панчево потребан максимални радни притисак од 70 бара. Конкретни услови рада у цевоводу – проток и притисак – зависиће од тренутних потреба Србије за сировом нафтом, као и од доступних количина домаће нафте и оне која стиже путем нафтовода ЈАНАФ.
Просторни план посебне намене за изградњу нафтовода утврђује инфраструктурни коридор укупне дужине од око 120 километара, са појасом од 200 метара са обе стране цевовода. Укупна површина обухваћена планом износи 4535,43 хектара.
Планирани челични нафтовод, са максималним радним притиском од 70 бар, биће подземан дуж целе трасе и протезаће се укупно 113 километара. Прелиминарни пречник је ДН450, али ће коначна димензија бити одређена пројектном документацијом.
План обухвата делове територија општина Кањижа, Сента, Ада, Бечеј, Жабаљ и града Новог Сада, прецизно дефинисане кроз катастарске општине попут Велебита, Кањиже, Сенте, Аде, Бачког Градишта, Жабља, Каћа и других. Коначна граница Просторног плана је одређена на основу техничке документације и услова надлежних институција. Нафтовод почиње на граници са Мађарском код Хоргоша 2, где се налази пријемно-отпремна чистачка станица (ПОЧС) и атмосферски резервоар од 10 м³. Одатле се протеже ка југу, пролазећи источно од Хоргоша (2 километара) и северозападно од Мартоноша (400 метара), укрштајући се са државним путем ИБ-13 и железничком пругом Хоргош-Кањижа.
На територији Кањиже траса иде југозападно, пролази западно од града (2,8 километара), затим западно од Зимовића (800 метара) и Трешњевца (1 километара), укрштајући се са каналима Хоргош-Мартонош, Кереш и Адорјан-Велебит.
У општини Сента наставља ка југоистоку, пролазећи западно од Горњег Брега (2 километара), а потом улази у општину Ада, где пролази западно од Стеријина (600 метара) и укршта се са државним путем ИИА-105. У општини Бечеј иде ка југу, прелази реку Чик, пролази западно од Бачког Петровог Села (3 километара) и Бечеја (2 километара), затим се укршта са каналом Дунав-Тиса-Дунав и пролази западно од Бачког Градишта (2,1 километара).
У општини Жабаљ пролази западно од Чуруга (2,5 километара), укршта се са Јегричком реком и њеном притоком, а код Госпођинаца прелази државни пут ИИА-112 и железничку пругу. Ту напушта коридор гасовода Интерконектор и улази у инфраструктурни појас нафтовода и гасовода код Ђурђева. Даље иде ка западу, пролази кроз железничке и путне коридоре код Немановаца, затим улази у енергетски коридор аутопута Е-75 у близини Новог Сада. Траса пролази кроз радну зону Север ИВ и завршава се у Пријемној чистачкој станици (ПЧС) Нови Сад унутар терминала "Транснафта" АД Панчево.
Највећи део трасе пролази кроз пољопривредно земљиште, изван урбаних зона, уз укрштања са рекама, путевима и железницама. Подсетимо, прича о повезивању Србије на руски нафтовод Дружба започела је 2022. године, након најаве прекида испорука руске нафте нафтоводом Јанаф по усвајању осмог пакета санкција ЕУ у којем земље западног Балкана нису изузете из забране увоза сирове нафте из Русије морским путем.
Министарство рударства и енергетике је тада саопштило да сагледава све могућности да обезбеди диверзификацију и у области снабдевања сировом нафтом. У пролеће 2023. на 13. заседању Заједничке комисије за економску сарадњу Србије и Мађарске усвојена је одлука о градњи нафтовода од Алђа у Мађарској до Новог Сада, у изведби мађарског МОЛ-а и српске Транснафте, а затим је потписан и државни Меморандум о разумевању о изградњи нафтовода. Према ранијим најавама, нафтовод Србија-Мађарска би требало да буде изграђен до 2028. године, а процењена вредност пројекта износи 157 милиона евра за српску деоницу нафтовода.
Извор - (Блиц Бизнис/еКапија)
Serbian