Ђура Јакшић (1832–1878) био је једна од најупечатљивијих фигура српског романтизма – песник, сликар и побуњеник који је својим делом изразио дух слободе и националног поноса. Рођен у Српској Црњи, у Банату, образовао се у Пешти и Бечу, где је изучавао сликарство, али га је буран темперамент често одвлачио од академског пута. Његов живот обележиле су честе финансијске потешкоће и стална борба за опстанак, и упркос томе је својим делима оставио дубок траг у српској култури.
Као сликар, Ђура Јакшић је најпознатији по портретима, историјским композицијама и пејзажима. Његова платна одликује снажна емоционалност и дубок осећај за драму. Међутим, најширу славу стекао је као песник. Његова поезија, уз антологијске песме попут „Ноћ у Горњаку“ и „Падајте, браћо!“, одликује се снажним патриотизмом, меланхолијом и романтичарским заносом.
„Падајте, браћо! Плин'те у крви!
Остав'те села, нек гори плам!
Бацајте сами у огањ децу!
Стресите с себе ропство и срам!“
Ђура је био познат и као велики бунтовник, непомирљив са неправдом и тиранијом, што га је често доносило сукобе са властима. Радио је као учитељ у више места у Србији, али никада није успео да пронађе стабилност. Упркос тешкоћама, био је човек дубоких емоција и неугасиве енергије, који је свако своје снажно осећање преносио у песме и слике.
Иако је умро у сиромаштву, Ђура Јакшић данас се сматра једним од највећих уметника српског романтизма. Његова дела остају као доказ снаге уметности да изрази људске тежње за слободом, лепотом и правдом, које ће инспирисати нове генерације уметника и родољуба.