У овој првој сезони за Партизан дао је четири гола. Палфи је такође и са Партизаном освојио куп Југославије 1947.године. За Партизан је одиграо 95 утакмица, од тога 29 првенствених, и постигао је 40 голова, од тога 4 првенствена. Био је члан репрезентације Југославије, која је на Олимпијади у Лондону 1948. године освојила друго место и сребрну медаљу.
После Партизана, 2. септембра 1948. године, прелази у београдску Црвену звезду где остаје до 4. јануара 1953. године. У овом периоду за Црвену звезду је одиграо 212 утакмица и постигао је 40 голова. Са екипом Црвене звезде Палфи је освојио две титуле шампиона Југославије, 1950/51 и 1952/53, и три трофеја фудбалског купа Југославије, 1948, 1949 и 1950.године. Палфи се у Зрењанин вратио 1953. године и играо је још једну званичну сезону за Пролетер и постигао је седам првенствених голова.
За Пролетер је одиграо укупно око 150 утакмица. За репрезентацију Југославије Палфи је одиграо укупно шест утакмица три за Б екипу и три за најбољу селекцију. Дебитовао је 4. јула 1948. године у Софији против Бугарске, на утакмици у оквиру Балканског купа. Југославија је победила са 3:1. Од репрезентације се опростио 24. јуна 1951.године на пријатељској утакмици у Београду против Швајцарске. Југославија је ову утакмицу добила са резултатом 7:3.
Био је угледан фудбалски тренер, радио је у многим клубовима у земљи и иностранству.
Бела Палфи је умро у Зрењанину 1995. године.
Пројекат „Ја сам Мађар и поносим се тиме!“ - "Magyar vagyok és büszke vagyok rá!" суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Futballpályafutását a Zrenjanin-féle Proleterben kezdte, később a belgrádi Crvena zvezda és a Partizan csapatában játszott. Amikor katonai szolgálatra távozott, csatlakozott a Partizan csapatához, így bekerült a klub történetébe, mint az alapítása óta játszó játékosok közé, akik az 1946/47-es szezonban megszerezték a Partizan első országos bajnoki címét. A Partizan első idényében négy gólt szerzett.
Pálfi 1947-ben a Jugoszláv Kupát is megnyerte a Partizannal. A Partizan színeiben 95 meccset játszott, ebből 29-et a bajnokságban, és 40 gólt szerzett, ebből 4-et a bajnokságban. Tagja volt a jugoszláv válogatottnak, amely 1948-ban a londoni olimpián második helyezést és ezüstérmet szerzett. A Partizan után 1948. szeptember 2-án a Crvena zvezda Belgrade-hoz költözött, ahol 1953. január 4-ig tartózkodott. Ebben az időszakban 212 meccset játszott a Red Star színeiben és 40 gólt szerzett.
A Crvena zvezda csapatával Palfi két jugoszláv bajnoki címet nyert, 1950/51-ben és 1952/53-ban, valamint három Jugoszláv Football Kupa-trófeát, 1948-ban, 1949-ben és 1950-ben. Palfi 1953-ban tért vissza Zrenjaninhoz, és újabb hivatalos szezont játszott a Proleterben, és hét bajnoki gólt szerzett. Összesen körülbelül 150 meccset játszott a Proleterben. A jugoszláviai válogatottban Palfi összesen hat meccset játszott, hármat a B-válogatottban, hármat pedig a legjobb válogatásban. 1948. július 4-én debütált Szófiában Bulgária ellen, a Balkán-kupán belüli mérkőzésen.
Jugoszlávia nyert 3:1-re. 1951. június 24-én Svájc elleni, belgrádi barátságos mérkőzésen búcsúzott a válogatotttól. Ezt a meccset Jugoszlávia nyerte 7:3-ra. Megbecsült futballedző volt, számos hazai és külföldi klubban dolgozott.
Pálfi Béla 1995-ben halt meg Zrenjaninban.
Serbian