Анксиозност је осећање слично патњи и њен саставни део је страх, праћен покретом повлачења пред опасношћу. Када не осећате спољашњу или унутрашњу подршку за сопствено узбуђење, страх вас зауставља и тада накупљена енергија нема где да се одлије. Ово блокирано узбуђење и енергија се акумулирају, што даје читав низ непријатних сензација карактеристичних за анксиозност (од убрзаног дисања, лупања срца, знојења, до напада панике).
Мирјана Митровић, психолог, истиче да је психотерапија начин да се блокирана енергија и неподржано узбуђење претворе у активно узбуђење и покретачку енергију.
-Током психотерапије примењује се низ вежби и експеримената, попут вежби дисања, уземљења и фокусирања, којима се ради директно на отклањању саме анксиозности у датом тренутку. Такође, током психотерапије ради се и на проналажењу узрока анксиозности и репарацији- истиче психолог и додаје да је циљ да се уместо преплављујућег осећаја страха, радом са особом која има проблем са анксиозношћу дође до препознавања сопствене снаге и да се активно укључи у сопствени живот. Митровић додаје да велики број особа није свесно да имају проблем са анксиозношћу.
-Углавном освесте да имају друге проблеме, не могу да се усредсреде на посао или школске обавезе, имају проблеме у социјалним односима, у школи, на послу, у породици, пате од несанице, превише брину, пате од страхова и стрепњи. Ипак, анксиозност је до извесне мере нормална и као таква је важан део људског понашања. Ради се о нормалној реакцији на ситуацију коју доживљавамо као стресну или опасну, када наше тело одговара на стрес тако што активира симпатички део нервног сисрема. Ово доводи до појачаног лучења адреналина и кортизола (хормон стреса), како бисмо били у стању да избегнемо опасност. Осећамо лупање срца, знојење, напетост мишића... Ово је од користи када смо у стварној опасности. Наш мозак је задужен да нас одржи у животу, а страх и нормална анксиозност помажу у томе- објашњава психолог.
Међутим, ако је овакав одговор тела активан и када стварна опасност није присутна, онда се може рећи да патите од анксиозности. Дуготрајно остајање у стању сталне напетости и анксиозности омета функционисање и чини нас неспособним да одговоримо на обичне животне захтеве.
Читањем против анксиозности
Подаци са Универзитета Колорадо говоре да читање има бројне предности за ментално здравље, а са друге стране може помоћи и у борби против анксиозности, посебно ако је реч о пракси свесног читања. Шта је свесно читање? У питању је читање када су ум и тело најмирнији и најтиши – то јест читање када је монолог заустављен, када је тело припремљено за читање. Само 10 минута таквог читања може учинити чуда за ментално здравље и утицати на смањење анксиозности, показују истраживања.
Искуство особе која се борила са анксиозношћу
-Чини ми се да се са анксиозношћу борим од своје 10-те године- почиње разговор 40-годишња М.Н. и додаје да је све почело разводом њених родитеља.
-Свакодневно сам, као дете, слушала свађе и гледала насиље у породици. Била сам немоћна. Нисам добијала довољно љубави ни од оца, ни од мајке, којима је свађа била приоритет као и личне потребе које су биле изнад потребе њихово двоје деце. Када су се судски развели, ту није био крај. Мислим да и данас су у неком процесу „развода“. Јер, и после 30 година, једно друго спомињу, нападају... Ја сам прве симптоме анксиозности осетила када је дошло до њихове свађе насред улице... Од стреса тело је почело да ми се кочи. И то ми се дешавало годинама после. У средњој школи сам почела да одлазим код психолога, чак сам добила и терапију, како би могла да идем у школи. Али не, ја нисам могла да поднесем да више од три часа проведем међу вршњацима. Међутим, решила сам да се сама изборим са својим проблемом. Више нисам хтела да узмем ни један лек и рекла сам сама себи: „Довољно си била јака да преживиш све до сада, и убудуће ћеш да се бориш сама. Неће нико тебе да гледа као да ниси нормална, што се дешавало, јер нико није имао слуха за моје проблеме“. Тако сам при сваком осећају анксиозности мисли усмеравала на нешто друго, и спречавала да ми се понављају анксиозни напади- испричала је М.Н.
-Желим само да поручим на крају особама које се суочавају са анксиозношћу да нису ненормалне и да су много јаче него што заиста мисле. Затражите помоћ психотерапеута, разговарајте са њим, помозите себи. Верујте ми, „слабићи“ неће имати проблем са анксиозношћу, само јаки људи!
Пројекат „ Помози ми да заједно будемо јачи“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
</p align="justify">
Serbian