Развој менталног здравља код деце- утицај вршњака и образовних установа
Подаци говоре да данас у свету од неке врсте менталног поремећаја или поремећаја понашања пати 450 милиона људи. Такоже, податак је да само мали број добија чак и најосновније лечење.
То је, поготово изражено у земљама које су у развоју где је већина људи са тешким менталним поремећајима препуштено сами себи. Они се сами боре са депресијом, деменцијом, шизофренијом или зависношћу од супстанци. Уопште, многи су жртве своје болести и постају објекти стигматизације и дискриминације.
Светска здравствена организација (СЗО) препознаје значај менталног здравља од свог оснивања, што се одражава и дефиницијом здравља у статуту СЗО које представља „не само одсуство болести или немоћи, већ стање укупног телесног, менталног и социјалног благостања”.
Знамо да ментални поремећаји и поремећаји понашања погађају људе свих узраста и свих земаља, проузрокујући патње породица, друштава и појединаца. Од малих ногу, веома је битно водити рачуна о психичком стању детета, јер се све што се дешава у детињству прожима, касније, током читавог живота и утиче на квалитет истг, тврде стручњаци.
Емоцинални развој битан код деце\u003c/strong\u003e\n\u003c/p\u003e“,“pagelayer-id“:“fab4827″} –>
Емоцинални развој битан код деце
Дечије усвајање емоционалног изражавања, препознавања и разумевања емоција под утицајем су правила и норми емоционалног понашања културе у којој се дете развија, а учи се врло рано у детињству. Због тога, начини на које деца и одрасли размењују афективне сигнале у социјалним интеракцијама од велике су важности за дечију социјализацију емоција.
– Дечија интеракција са вршњацима у игри, али и у школи, доприноси социјалној компетенцији, психосоцијалним вештинама понашања и мањој агресивности. Мала деца, која нису развила примерену приврженост са одраслим особама, покушавају надоместити те недостатке у односима са вршњацима, чиме постају зависни о прихваћености вршњака и њиховим утицајима у току детињства.\u003c/p\u003e“,“pagelayer-id“:“awr9379″} –>
-Дечија интеракција са вршњацима у игри, али и у школи, доприноси социјалној компетенцији, психосоцијалним вештинама понашања и мањој агресивности. Мала деца, која нису развила примерену приврженост са одраслим особама, покушавају надоместити те недостатке у односима са вршњацима, чиме постају зависни о прихваћености вршњака и њиховим утицајима у току детињства.
У данашњем демократском друштву наставник има изузетно одговорну и сложену улогу, мора бити едукован како би се прилагодио свим околностима. Њихово звање је веома сложено јер раде са децом која су у развију, како телесном, тако и емоционалном.
Наставник је носилац целокупног васпитно-образовног рада у школи и поред тога што он мора добро интерпретирати градиво, такође, ученике мора подстицати, одушевљавати, стављати у такве животне ситуације да се богати њихов емоционални живот, да се изграђују позитивне црте личности и карактера, те да се они формирају као људи.
Пројекат „ Помози ми да заједно будемо јачи“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Serbian