Каталина Арпадовић рођена је средином 13. века. Каталина је била угарска принцеза и српска краљица, супруга краља Драгутина за којег се удала 1268. године.
Потписан у време када је Драгутинов отац, краљ Урош I, био у угарском заробљеништву, после српско-угарског рата 1268. године. Разлог те удаје био је, управо, учвршћивање мировног споразума између Србије и Угарске. Каталина је од 1276. до 1282. године носила титулу српске краљице.
Она и краљ Драгутин можда нису имали романтичан почетак брака, али је зато остатак био за пример. Плодан, стабилан и без иједног скандала који су итекако потресали средњовековне краљевске бракове. Угарска принцеза се лепо уклопила у српски политички и верски миље.
Снајку је волела и Јелена Анжујска, мајка Драгутинова коју су Срби веома поштовали.
Каталина и Драгутин уживаће су миру на српском двору у Расу, где су се родили: Стефан Владислав II, Стефан Урош Немањић, Јелисавета Немањић и могуће је још три ћерке (али то није поуздано) које су се звале Катарина, Маргарита и Урса.
До преокрета који je променио њихове животе, али и целу Србију, долази када је краљ Драгутин пао с коња и поломио ногу, што га је спречавало да обавља државничке послове, па је он на Дежевском сабору 1282. године предао власт млађем брату Милутину, са обавезом да круну касније наследи Драгутинов син Владислав, али се то није никад догодило.
Наиме, Милутин никада није хтео да се одрекне круне и чувао је до краја. Каталина и Драгутин ће доживети и најстрашнију трагедију од свих које постоје: сахраниће Урошица, свог млађег сина у Цркви Светог Ахилија у Ариљу која је њихова задужбина. Црквене хронике ће забележити, годинама касније, да му је из гроба текло миро због чега ће га прогласити за светитеља.
Каталина и Драгутин селе се у Београд, град који је припадао Угарима у то време. Каталинина мајка, краљица Јелисавета поклонила је Драгутину Мачву са Београдом.
Да није било овог детаља у историји Србије, питање је да ли би Београд био у саставу Србије. Краљица Каталина била је , сама или са супругом, ктитор православних светиња као што су манастир Троноша и црква Светог Ахилија у Ариљу и Ђурђевих ступова са чијих зидова гледа српска краљица Каталина.
Манастир Троноша
Каталина је надживела мужа који је, као монах, умро марта 1316. године. Сахранили су га у Ђурђевим ступовима, а не поред сина у Ариљу. Не зна се када је умрла, ни где је сахрањена. На крају, немоћно је гледала како краљ Милутин њеног сина јединца, коме је по закону требало да припадне круна – баца у тамницу.
Пројекат „Ја сам Мађар и поносим се тиме!“ - "Magyar vagyok és büszke vagyok rá!" суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.
Catalina Arpad a 13. század közepén született. Katalina magyar hercegnő és szerb királynő volt, Dragutin király felesége, akivel 1268-ban ment feleségül. Akkor írták alá, amikor Dragutin édesapja, I. Uroš király magyar fogságban volt, az 1268-as szerb-magyar háború után.
A házasság oka pontosan a Szerbia és Magyarország közötti békeszerződés megerősítése volt. Katalin 1276 és 1282 között viselte a szerb királynő címet. Lehet, hogy ő és Dragutin király házasságuk nem indult romantikusan, de a többi része példaértékű volt. Termékenyen, stabilan és minden botrány nélkül, amely a középkori királyi házasságokat megrengette.
A magyar hercegnő remekül beilleszkedett a szerb politikai és vallási közegbe. Snajkát Jelena Anžujska, Dragutinov édesanyja is szerette, akit a szerbek nagyon tiszteltek. Katalina és Dragutin a Ras-i szerb udvarban élvezhetik majd a békét, ahol megszülettek: II. Stefan Vladislav, Stefan Uroš Nemanjić, Jelisaveta Nemanjić és még három lányuk (de ez nem megbízható), akiket Katarina, Margarita és Ursa hívtak.
Az életüket, de egész Szerbiát is megváltoztató felfordulás akkor következett be, amikor Dragutyin király leesett a lováról és eltörte a lábát, ami miatt nem tudott állami feladatokat ellátni, ezért a Dezsevszki Tanácson átadta a hatalmat öccsének, Milutinnak. 1282-ben azzal a kötelezettséggel, hogy Dragutin fia, Vlagyiszlav örökölje később a koronát, de ez nem történt meg.
Milutin ugyanis soha nem akarta lemondani a koronáról, és a végéig megtartotta. Katalina és Dragutin a létező legszörnyűbb tragédiáját élik át: Urosicsot, kisebbik fiukat az ariljei Szent Achille-templomban temetik el, ami az ő adományuk. Az egyházi krónikák évekkel később rögzítik, hogy sírjából mirha ömlött, ezért szentté nyilvánítják.
Katalina és Dragutin Belgrádba költöznek, amely akkoriban a magyaroké volt. Catalina édesanyja, Jelisaveta királynő átadta Dragutának Belgrád kardját. Ha Szerbia történetében nem szerepelne ilyen részlet, a kérdés az, hogy Belgrád Szerbia része lenne-e.
Katalina királyné egyedül vagy férjével olyan ortodox szentélyek alapítója volt, mint a Tronoša-kolostor és az ariljei Szent Akhille-templom és a Szent György-oszlopok, amelyek falai közül Katalina szerb királynő néz ki. Catalina túlélte férjét, aki 1316 márciusában szerzetesként halt meg. Đurđev sztúpában temették el, nem fia mellé Ariljében.
Nem tudni, mikor halt meg, és azt sem, hogy hol temették el. Végül tehetetlenül nézte, ahogy Milutin király egy börtönbe dobja egyetlen fiát, akinek a törvény szerint a koronához kellett volna tartoznia.
Serbian