Град Зрењанин се налази у Средњобанатском округу и по подацима из 2004. општина заузима површину од 1.324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112.340 ha, а на шумску 1.392 ha). Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132.051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33.081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа. Зрењанин је познат и као град на Бегеју, град мостова, град спорта, као мултинационална и мултиконфесионална средина, занимљиве архитектуре, град живописног окружења, са четири реке и каналском мрежом ДТД, посећених туристичких манифестација... Насељена места са већинским српским становништвом су Зрењанин, Банатски Деспотовац, Ботош, Елемир, Ечка, Клек, Книћанин, Лазарево, Лукићево, Меленци, Орловат, Перлез, Стајићево, Тараш, Томашевац, Фаркаждин и Чента. Насељена места са већинским мађарским становништвом су Лукино Село и Михајлово. Јанков Мост има већинско румунско становништво. Арадац има релативну српску већину док Бело Блато има релативну словачку. Према попису из 2002. године највећи део становништва Зрењанина чине православни хришћани (77,28%). Затим следе римокатолици (12,01%), протестанти (2,13%) и остали. Православни хришћани припадају Банатској епархији Српске православне цркве са средиштем у Вршцу. Такође, Зрењанин је средиште Зрењанинске бискупије.
Споменик краљу Петру I Карађорђевићу на Тргу слободе подигнут је, први пут, 1926. године и био је дело загребачког вајара Рудолфа Валдеца. Фашисти га уклањају 1941. године, а од срушеног споменика сачувана је једино краљева глава, која се данас чува у зрењанинском музеју.
Споменик је обновљен 2005. године, реплику је урадио академски вајар из Бијељине (Република Српска) Зоран Јездимировић, а 17. јануара 2006. године свечано га је открио престолонаследник Александар Карађорђевић, праунук краља Петра.
Обновом градитељског наслеђа и реновирањем фасада барокних здања на Тргу слободе, њихова атрактивност додатно је дошла до изражаја постављањем декоративне расвете. Године 2003. поставља се таква расвета на Градској кући и осталим фасадама на тргу, а потом и на још неким здањима у старом градском језгру. Народни музеј, позориште, катедрала, библиотека, храм Успења Пресвете Богородице и Мали мост, Реформатска црква, па пешачка зона и све веће градске улице и шеталишта, добили су ново ноћно рухо и ухватили корак са сличним стремљењима у другим градовима, који имају шта и да покажу и да осветле...
Најпосећенији су Жупанијски парк или Градска башта, Карађорђев парк с јединственом Алејом великана, затим најстарији парк у граду - Планкова башта - Планкерт, из 1834. године, Парк код "Шећеране", Железнички парк, а уз обалу централног градског језера, дела некадашњег Бегеја, пружа се шеталиште - "Парк пољубаца", које ту постоји још од 1903. године. Паркови се подижу и ван централне зоне, па су тако настали и спомен-паркови на Багљашу и у Шумици, као и парк код насеља Путниково.
Извор - www.zrenjanin.rs
www.wikipedia.org
Зрењанин
Serbian